Polazišta za strategiju razvoja Srbije – moje viđenje*
* Ovaj tekst rađen je kao osnova za diskusiju koja bi trebalo da teče u Srbiji, a nema je – kako što brže dostići razvijene zemlje. Vrlo je lako uvideti da nastavljanje sadašnjeg razvoja to ne omogučava. To ne znači da se ništa ne događa ili da se ne rade i prave stvari. Želim samo napomenuti da time više ili manje održava status quo u poređenju sa konkurentima. Jer i oni rade, i oni ne stoje u mestu. Za prestizanje je neophodno prvo priznati da sadašnji model razvoja to ne omogućava, a posle aktivnosti baciti u mnogo veću brzinu. To nikad nije moguće uraditi sa celom zemljom, čak ni u jednom preduzeću se to ne događa. Zato treba ‘napraviti’ određena ‘ostrva’, koja treba da privlače pažnju time što pružaju posebne pogodnosti u granama u kojima Srbija može stvoriti konkurentnu prednost. Navedene su samo one za koje mislim da su ili nužan preduslov, ili gde bi se najbrže moglo doći do rezultata.
Srbija se polako stabilizuje. Ali razvoj koji bi bio utemeljen na organskom rastu zasnovanom samo na vlastitom razvoju, ne omogućava brzo sustizanje, a kamoli prestizanje konkurenata. Zato se mora otvoriti i privući prave investitore. Isto tako je poznato da su za prave investitore najvažniji, uz stabilnost i odgovarajući (poznati) pravni okvir (poreski okvir i brzo delovanje pravosuđa), projekti koji premašuju 100 miliona evra. Naime fiksni troškovi pripreme projekta kao i finansiranja ne razlikuju se dosta, pa veliki ne žele trošiti vreme. Treba uzeti u obzir i činjenicu da Srbija ima jako loš imidž, pa je toliko teže dobiti prve prave investitore koji nisu na neki način već prisutni, odnosno da su iz susedstva. Zbog toga bi, po mom mišljenju, trebalo doneti nekolicinu strateških odluka:
- Stvaranje nekoliko »ostrva« sa vrlo povoljnim i poznatim uslovima poslovanja čiji je cilj privuči poželjne investitore i kompanije i koji bi služili za promenu slike Srbije u svetu biznisa. Velika večina njih naime poznaje Srbiju samo po ratu i holivudskim filmovima. Srbija treba da postane prepoznatljiva kao destinacija gde se isplati imati firmu. Bilo bi jako poželjno da ta »ostrva« pokriju gravitaciona središta Srbije (osim Beograda, to su, po mom mišljenju, još i Novi Sad, Kragujevac, Niš).
- Stvaranje pokreta za pojednostavljenje biznisa i promenu administrativnog i poreskog aparata u nešto što ima za cilj razvoj društva.
- Kod prodaje firmi, uvesti i kriterijum socijalnog i razvojnog vidika. To je inače i tendencija Direktive EU o javnim nabavkama (26.2.2014.) koja ima implementacijski rok do 18.4.2016. To znači da npr. kod javne nabavke nije više bitna sama ocena proizvoda ili usluge jednakih kvaliteta, nego može biti odlučujuće i to koliko snabdevač ispunjava npr. ciljeve socijalne politike (npr. da je u prošloj godini zaposlio 20 mladih, ili ljudi sa nerazvijenih područja i slično). U tom smislu bi trebalo slediti princip da je zapošljavanje ljudi apsolutni prioritet. Pošto se na ovim prostorima često menjanjem vlade menja i politika, a investitori žele stabilnost, predlažem da takav predlog ide u saglasnost svim političkim partijama – naravno ako se za to odlučite (to bi i inače trebalo da bude pristup kod najznačajnih dogovora). Treba menjati i sam pristup prodaji jer dosadašnji, blago rečeno, ne ukazuje na poznavanje ponašanja ulagača.
- Posebna pažnja visokotehnološkim granama, greenfiled i nakon toga velikim infrastrukturnim investicijama
- Srbija je migracijsko društvo koje, uz sve probleme koje to donosi, ima i problem da vrednosni sistemi ne odgovaraju potrebama modernog društva. Vaš vrednosni sistem je onaj koji preko rituala ponašanja najviše utiče na mogućnost brzog razvoja društva. Potrebno je stvoriti novi vrednosni sistem koji će ljudima omogućiti orijentaciju u pogledu toga šta je ispravno, a šta ne u samom ponašanju. To je dug i težak proces, ali jednom ga je potrebno započeti. Time se neće stvoriti samo više ili manje jedinstven vrednosti sistem, nego će doći i do ubrzavanja razvoja. Stvaranje novog vrednostnog sistema je jedan od uslova za homogenizaciju migracijskog društva i prelaz u modernu Srbiju.
- Sprovođenje striktne politike sigurnosti. U Srbiji se skoro svakodnevno događaju prebijanja, ubistva, krađe. To još više slabi imidž Srbije. Treba započeti aktivnosti politike uz nultu toleranciju ovakvih pojava.
Svi projekti treba da budu vođeni po sistemu projektnog vođenja, a moraju ih voditi najbolji mogući ljudi. Političari se nalaze u nadzornom odboru pojedinog projekta. Njihova primarna uloga je odstranjivanje prepreka, kontrola troškova i zakonitosti. O svim projektima daju se mesečni izveštaji. Potencijalni projekti kroz koje bi se sprovodilo navedeno:
- Beograd na vodi – ljudi jednostavno ne razumeju šta to znači za njih i koje koristi mogu imati od toga (u načelu važi da ljudi treba da vide opipljive ciljeve, a ne samo ciljeve, da bi ih sledili). Zato predlažem da se Beogradu na vodi da status free zone i centra za sedišta firmi koje rade izvan Srbije/EU (privredni zakoni koje investitori poznaju i sudije iz tih zemalja). Uslov bi mogao biti 15.000 evra za otvaranje firme, 5.000 godišnja taksa i možda barem jedan zaposleni iz Srbije. Nema drugih oporezivanja (promet, dobit, nasleđe…), a treba da bude i konkurentan na području dobijanja predstavništava za ulagače. To nije važno samo zbog toga što se time pune nekretnine Beograda na vodi i dovode firme koje još nisu u Srbiji, nego i zbog toga jer time ljudi, kad budu dolazili u Srbiju, videti njene potencijale i na osnovu toga ulagati u nju – lično iskustvo i poznavanje je najbolja preporuka.
- Luka – največi logistički centar u Evropi na reci. Luka Beograd ionako mora da se izmesti. Treba naći, ne samo povoljno mesto, nego uspostaviti tax free zonu koja bi bila logistički centar, ne samo za regiju, nego i šire (ne samo po reci, nego i aerodromi, železnica, putevi itd). Sve daleke zemlje poput Indije, Japana, Kine i ostalih azijskih tigrova, imaju potrebu za logističkim centrom za Evropu uz koga bi mogli skraćivati potrebno vreme.
- Granice, aerodromi i putevi su ogledalo Srbije. Koliko vremena se čeka na granicama ili na aerodromu na ulazak u zemlju? Kakva je okolina? Šta se tu nudi? Jako je puno odmarališta na autoputevima gde ničeg nema. Toliko mnogo putnika samo pređe Srbiju. Umesto toga treba osmisliti način da odmarališta budu prodajna izložba barem dela stvari koje su proizvedene u Srbiji (prehrambeni proizvodi… – u principu sve što se može staviti u gepek). Isto tako se treba pobrinuti da ljudi na glavnim ulaznim pravcima, praktično ne čekaju nikad više od 15 minuta.
- Pojednostavljivanje procedura / ekspertni timovi za otklanjanje prepreka itd. Dobar primer toga je npr. ugostiteljstvo. Danas treba da imaju fiskalne kase, al ugostitelji puno vremena razmišljaju o tome kako da plate manje poreza. Umesto toga bi bilo puno bolje kad bi ljudi svoju kreativnost upotrebljavali na postizanje većeg obrta u poslu. Zbog toga bi bilo, po mom mišljenju, puno pametnije uvesti paušalni sistem (određivan na osnovu mesta gde se lokal nalazi, broja stolova i slično). Takva jedinstvena poreska stopa (JPS) je efikasna mera u državama gde je privreda u lošem stanju i gde je teško sakupiti porez. Time je moguće otarasiti se velikog dela poreskih utaja (evasion). Barem kod dela privrede, posebno male, to bi bilo jako dobro za određeno vreme.
Kancelarija za greenfield investicije i velike infrastrukturne projekte koja bi morala imati mogućnost za brzo rešavanje problema. Treba doneti i poseban zakon koji daje mogućnost eksproprijacije. Iskustva ukazuju da samo velike investicije mogu bitno promeniti agregatnu potrošnju i time dati potreban impuls razvoju.- Posebni timovi za prodaju firmi u državnom vlastništvu koje ne možete sami razvijati na zadovoljavajuči način (Ono što sam sam doživeo kod stečajnih postupaka, bilo je poražavajuće. Trenutno se to radi na način koji je odličan ukoliko ne želite da preduzeća dobiju nove vlasnike). Tu treba voditi, barem za one koji su bitni, aktivnu politiku prodaje, sa ljudima koji razumeju i umeju sa kupcima. Treba imati i jasna pravila koja omogućavaju efikasno vođenje prodajnog postupka u slučaju da kupac zadovoljava predviđene uslove.
- Uvođenje meritokracije u javni sektor. Potrebno je što više na svim mestima određivati kriterijume koji omogućavaju merenje rada. Plata, napredovanje i slično proizilazi iz tih rezultata. Umesto rasprave o tome da je previše ljudi zaposleno u državnoj upravi i javnim službama, treba pažnju preokrenuti na to, koliko efikasno i dobro rade i koliko smanjuju zaostatak za najboljima na svetu. UAE su recimo na pojedinim područjima u javnom sektoru bolji od privatnog… I to su postigli za samo 10 godina!
- Prestati govoriti da ima Srbija jeftinu radnu snagu, nego se usmeriti na osposobljenu i kvalitetnu. Za mene je frapantno kako se ne koriste resursi koji leže u istorijskim primerima kao što je Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković, Mileva Marić i slično, koji su uglavnom bili svetski kalibri na području fizike i struje što postaje najznačajnija tema nauke i sutrašnjeg biznisa. To se može koristiti tako u pogledu turizma kao i školovanja.
- Srbija kao edukativni centar (u dogovoru sa Rusima i Amerikancima). Podaci pokazuju da ogroman broj dece koja ide na školovanje u inostranstvo, tamo i ostane. Treba uzeti u obzir i činjenicu da bogati žele da se deca školuju u najboljim školama, ali u sigurnoj okolini. Srbija ima i srednje škole i fakultete koji bi mogli u saradnji sa najboljim svetskim školama stvoriti takvu sredinu. Ali zato bi trebalo da imaju ulaganja u škole putem posebnog poreskog i drugog statusa. To je inače i grana koja ima jako veliki multiplikacijski efekat. Time bi i najbolji srpski đaci i učenici dobili priliku da se školuju sa ljudima koji će preuzeti biznis u svojim zemljama. U tom smislu bi trebalo razmisliti i o porezima na knjige i slično.
- Promene školskog sistema na način koji osposobljava za budućnost (umesto učenja napamet – stvaranje kreativnosti, preduzetništva, otvorenosti, od malena učenje mirnog rešavanja sporova, istrajnosti, već u vrtićima engleski…)
- Centralna i južna Srbija kao najveći ekološki proizvođać voća i povrća. (izgradnja hladnjača i sličnih objekata koji omogućavaju prodaju u vreme kad je cena najviša). LOHAS (Lifestyle Of Health and Sustainability) je najbrže rastući segment u industriji turizma, prehrane, putovanja (čak i mode). Srbija ima za to odlične prirodne uslove i njena nerazvijenost predstavlja prednost za sutra. Svojstvo razvoja tog područja u Austriji, Švajcarskoj, severnoj Italiji, Kanadi i slično, u pametnoj je saradnji i razvoju jedara koje nije sasvim prepušteno individualnom preduzetništvu, nego je reč i o zajedničkom planiranju većih projekata. Odličan primer toga su austrijska sela koja deluju kao preduzeća sa jasno definisanim funkcijama pojedinih domaćinstava i zajedničkim vlasništvom infrastrukture (žičare i slično).
Stvaranje uslova za postizanje »leapfrog« principa u IT (primer telekomunikacija i bankarstva u Africi koja je zbog svoje veličine i nepostojeće infrastrukture ostala u srednjem veku, ali se u poslednjim godinama uz pomoć IT-a, transformirala u najsavremenije igrače na svetu! Princip leapfrog je u poslovnu retoriku uveo Steve Jobs kada je pojašnjavao koncept iPhone-a i ITunes-a jer je kvantnim skokom iz nepostojećeg igrača na području mobilne telefonije i prodaje muzike, preskočio konkurenciju i stvorio nov poslovni model. Slično je sa Amazonom, Uberom, Air-n-B itd. Na području IT-a danas postoje 3 globalna centra – ako nisi deo nekog od njih onda te nema! Silicijumska dolina (epicentar), London (fokus na financijske usluge, dizajn i video) i Berlin (centar za kadrove koji dolaze sa istoka). Najlogičnije mi je povezivanje sa Berlinom i Londonom. IT je danas »enabler« i zbog toga »must« za svaki razvojni proboj. Ali to traži i pametna partnerstva sa globalnim igračima. U duhu koji je sad popularan u svetu, slab imidž Srbije ne neki čudan način je i prednost jer svetski igrači vole sarađivati u projektima transformacije »bad guys« u »positive guys«. S tim u vezi, vredelo bi razmisliti i o likovima »nove Srbije« kao što je Novak Djoković. Potrebna je posebna stimulacija visoko tehnoloških grana jer se u suprotnom primeru raskorak do razvijenih samo povećava.- Zakon o radničkom deoničarstvu. Kad je firma u problemima, vlasnici mogu da je ponude radnicima (obe strane imaju zbog toga poreske olakšice). Cilj je spašavanje firme. Tu ima mnoštvo raznih primera koje se mogu saznati iz SAD, do Italije, Francuske, Španije i slično.
- Sličan primer je i opcijsko nagrađivanje koje bi isto tako morali omogućiti. To je jako važno za brzo rastuće firme koje nemaju para za nagrađivanje, odnosno potrebna su im sredstva za razvoj.
- U Srbiji se pravna država ne poštuje – uvođenje nulte tolerancije uz određen prelazni rok. Zašto prelazni rok? Zato što treba ljudima dati mogućnost, da »shvate« šta će se desiti. U to vreme moraju biti kontrole vrlo pojačane, ali ne sa namerom kažnjavanja, nego savetodavnog karaktera, da ljudima pokažu kako se pravilno radi. Posle isteka prelaznog roka, treba striktno izvoditi sve predviđene mere, čak i za najmanje prekršaje. Lep primer koliko je to značajno je primer Njujorka.
Autor: Miloš Čirič
Foto: Facebook, Miloš Čirič
