Detozin je ime bloga, naloga na Twitter-u, kanala na YouTube (i još nekoliko “internet mesta”), ali i pseudonim iza koga se “krije” Miodrag Ristić, direktor i vlasnik firme Deto d.o.o. iz Pančeva.
Već ako pođete od samog tog imena, videćete da moja šala o tome kako smo mi u Deto d.o.o. bili aktivni na Internetu i pre nego što je izmišljen, nije sasvim blesava. To ime je sastavljeno od naziva firme “Deto” (štamparija, osnovana u martu 1992. godine) i reči “zin” (tj. – “fanzin”, od koje je mnogo godina kasnije nastala kovanica “e-zin” za elektronsku verziju papirnog “news-lettera”). Prve papirne zinove smo štampali i distribuirali poštom našim stalnim i potencijalnim klijentima još početkom 90-tih. Bio je to zapravo mali flajer sa akcijskim ponudama, koji je sam sebi bio koverat, a koji smo periodično distribuirali dok je još PTT imala povoljne masovne pošiljke, tzv. štampane stvari.
Posle kraće (jednako uspešne) epizode spamovanja faksom, prigrlili smo e-mail u promo-svrhe, čim je masovnije ušao u upotrebu. Negde u to vreme, neposredno pre početka hajke na spamere, prešli smo na blog formu, paralelno sa ubrzanim daljim razvojem našeg sajta, čija prva verzija datira još iz aprila 2001. godine.
Očigledno – na Internet i druge IT-alate smo od samog početka gledali kao na produžetak postojećih kreativnih komercijalnih tehnika i taktika. Taj gerilski pristup gajimo i razvijamo do danas, što znači da bez puno straha ulazimo u nepoznato, eksperimentišemo, grešimo, učimo…
Nekako sam uvek smatrao da je nama koji delimo hleb sa kreativnim sektorom, ispod časti da Internet koristimo by the book – po šablonu, po nekom pisanom ili nepisanom pravilu. Naravno – neophodno je poznavati logiku i pravila igre, i ja sam veoma zahvalan ljudima poput Varagića, Mahlat, Pedya-e, Miloja, Istoka – i mnogih drugih koji su nesebično delili svoja znanja i iskustva. Ali neke, inače vrlo dobre savete, namerno nismo hteli da prihvatimo, vođeni željom da napravimo sopstveni put kroz šumu mogućnosti. Dugoročno, ovo se pokazalo kao pametan izbor jer je ljude (a naročito biznise) koji se razlikuju od mase relativno teško imitirati.
I danas se često dešava da nam neko dobronamerno ukaže na neku grešku. Zašto se npr. na blogu ne držimo čvrsto jedne teme ili stila, već stalno šaramo i tako zbunjujemo publiku? Zašto na FB, ili You-Tube pravimo predugačke pauze između postova? Da li će nam akcije poput poslednje “Besplatne vizit karte” doneti više loših nego dobrih linkova? Pa do već izlizanih promedbi o “neprofesionalnom” dizajnu naših sajtova (da, imamo ih tri: deto.rs , kutijice.com i lepeze.com), ili da sasvim amaterski vodimo gomilu naših naloga na društvenim mrežama Sve je to donekle ili potpuna istina. Ali postoji još jedna istina, koja je u konkretnom slučaju mnogo važnija. Iza nas u poslu, na internetu i društvenim merežama stoji 25 godina minulog rada. U tom periodu smo preko glave preturili sve i svašta, čak smo doživeli i sutuaciju koju savremeni “startapisti” opisuju kao “problem sa skaliranjem biznisa”. Pošto je naša proizvodnja opipljiva, traži vreme, tehniku, kadrove, i prostor – nema zaletanja grlom u jagode. Naš razvoj je konstantan, ali strogo kontrolisan i prilagođen okruženju.
Zato mi se veoma sviđa mogućnost koju savremene platforme na Internetu pružaju, a to je da pritiskom na dugme, uz pomoć npr. Ad-Wordsa, ili reklama na Facebooku, možemo sa relativno malim sredstvima da doziramo količinu, ili utičemo na vrstu poslova. Ono na čemu trenutno radimo je promena strukture klijentata. Cilj nam je da u narednih 4-5 godina sa sadašnjih 15-20% poslova iz inostranstva pređemo na više od 50%.
Ponekad me zajedljivo pitaju kako to da otvoreno šurujem sa digitalnom konkurencijom. Ljudi često pogrešno doživljavaju tzv. stare medije (u koje ubrajaju i print u svim varijetetima), kao nešto direktno suprostavljeno web – eri. Obično se ni ne trudim mnogo da suzbijam tu zabludu, jer upravo na takvom nerazumevanju suštine marketinga cveta sav onaj nebranjen prostor poslovnih mogućnosti. Najbolje ideje su fleksibilne i potpuno nezavisne od tehnologije. One se baziraju isključivo na potrebama ljudi, i u suštini se malo ili nimalo ne menjaju tokom vremena, baš kao i sami ljudi. Tehnologija je samo alat. Ništa manje – i ništa više.
To je po meni i najvažnija stvar u vezi komunikacije, ili ako hoćete – biznisa samog po sebi. Mnogo je manje bitno kako komunicirate, kojim kanalima, ili intenzitetom. Daleko značajnije je ŠTA stoji iza cele priče. Tu su nam je novo vreme i nove tehnologije stvarno bile od koristi. Sveopšta dostupnost, znanja, informacija, inspiracije, interakcije i izazova, sve to zajedno nam stalno pomaže da idemo dalje i budemo sve bolji. Mislim da koliko dajemo – toliko i dobijamo zauzvrat. Rog za sveću postoji samo u politici. U biznisu sami određujete svoju vrednost, količinom rada i truda koji uložite u njega.
Tržište to na kraju samo verifikuje.
Miodrag Ristić, direktor/vlasnik Deto d.o.o.
Detozin (blog)
