Kofein. Najveći broj ljudi na svetu zavisan je upravo od kofeina. U naše telo dolazi tako što ga pijemo u kafi ili čaju, a većini je jutarnji ritual.
Prosečna osoba u SAD-u troši oko 300mg dnevno, što je oko tri do četiri šolje kafe, a preko 90 odsto svetske populacije unosi neku vrstu kofeina. Prosečan Evropljanin star između 18 i 65 godina dnevno unosi od 37 do 319 miligrama kofeina. Jedan espreso sadrži oko 80 miligrama kofeina, kao i limenka energetskog pića. Limenka Koka-kole sadrži oko 40mg kofeina, crni čaj oko 50, različite čokoladice od 1 do 5 miligrama, a crna čokolada oko 30 miligrama.
Bilo je mnogo istraživanja o tome kako kofein utiše na rad našeg mozga. Samim tim je došlo i do zabune oko toga koliko i kako utiče pozitivno ili negativno. Kofein je jedinjenje koje se nalazi u preko 60 različitih biljaka uključujući kakao mahune, čaj…
Svakog trenutka kada smo budni, neuroni u mozgu “pucaju”, a kada se “zapale” proizvode adenozin kao nusproizvod, čiji nivo prati naš nervni sistem putem receptora. Često smo umorni na kraju dana, jer adenozin dostigne određenu tačku u našem mozgu, to se posebno dešava kada učimo nešto novo. S obzirom na sličnost veličine i oblika molekula kofeina i molekula adenozina, naše telo kofein prihvata kao ravnopravnu zamenu.
Kada su ti receptori zamenjeni i blokirani, sopstveni stimulansi mozga, dopamin i glutamat, mogu svoj posao da rade slobodno, bez ometanja, dajući nam više stimulativne energije. Dok je dodatna energija dobra za one kojima treba nešto da ih pokrene, to i nije dobro za naš mozak.
Evo kako kofein i kafa utiču na nas. Ono što može biti negativno jesu problemi sa spavanjem. Stručnjaci kažu da poslednju kafu treba popiti šest sati pre spavanja.
Naglo opadanje energije često se dešava kada redovno konzumirate kofein. Slično je i kod pada raspoloženja. Od kafe dehidriramo, možemo da imamo kiselinu u stomaku ili uznemiren stomak.
Međutim, kofein ima i svoje lepe strane i uticaje. Kafa ima malo kalorija, tačnije samo dve, ako je pijete bez šećera i šlaga. Zato se kofein često nalazi u dijetalnim proizvodima.
Zrna kafe sadrže vitamin B2, B5, B3, mangan, kalijum, magnezijum… Kafa smanjuje rizik od dijabetesa, demencije, Parkinosove i Alchajmerove bolesti.
Ukoliko želite da smanjite količinu kafe koju unosite, evo i nekih alternativa. Ne morate da presečete i odlučite da prosto “od sutra ne pijete kafu”. To bi bio šok, sigurno. Počnite sa strategijom – jedan dan kafa, drugi dan čaj. Na taj način polako smanjujte.
Pokušajte Bulletproof kafu. Ako ne možete da je pronađete kod nas, evo recepta, a u pitanju je kafa sa puterom i drugim masnoćama, kao na primer kokosovim uljem. Ona će ubrzati metabolizam i usporiti rastvaranje kofeina u telu. Takođe, možete biti hladnu kafu, umesto tople, jer hladna kafa proizvodi manje kofeina.
Osim raznih vrsta kafa, postoje i druge zamene za kofein. Zeleni čaj, limunada, proteinski snack barovi…
Tokom pripreme ovog teksta popijena je jedna kafa. Jer, nema ništa slađe od kafe dok surfujete, kuckate, tražite fotke, prevodite… Namera ovog teksta nije bila da vas odgovorimo od svakodnevnog pijenja kafe, naprotiv. Ako uživate u kafi dok čitate naše tekstove, zadovoljstvo je obostrano. A, odluka, ona je na vama!
Izvor: thenextweb.com
Foto: pixabay.com
