Sistem za elektronsko plaćanje PayPal je osnovan 1998. godine, a od 2002. do 2015. godine pripadala je korporaciji Ebay, koja ju je u julu spinovala u nezavisnu kompaniju. Sedište PayPal-a je u San Hozeu, u Kaliforniji, a od jula 2007. godine širom Evrope PayPal deluje kao banka sa sedištem u Luksemburgu. Rast međunarodne popularnosti ovog servisa za online transakcije najbolje ilustruje podatak da PayPal danas ima 169 miliona aktivnih registrovanih naloga, dostupan je na više od 190 tržišta i podržava plaćanja u 25 valuta.
PayPal je brži i bezbedniji način za plaćanje i primanje novca online, putem mobilnih uređaja i u radnjama. Servis omogućava ljudima da pošalju novac bez deljenja finansijskih informacija sa drugima, uz fleksibilnost plaćanja pri korišćenju bankovnih računa, kreditnih kartica ili uz promotivno finansiranje. Korisnici mogu i prebacivati novac na račune drugih korisnika PayPal-a.
Ono što je učinilo ovaj servis izuzetno popularnim je nivo sigurnosti koji pruža. Postoji PayPal-ova politika zaštite kupaca (Buyer Protection Policy), koja vam omogućava da 45 dana nakon plaćanja neke usluge ili robe podnesete žalbu ukoliko roba koju ste poručili ne stigne na vašu adresu ili ako se ono što ste primili značajno razlikuje od svog opisa prilikom kupovine. Osim kupaca, PayPal štiti i prodavce politikom zaštite prodavaca (Seller Protection Policy) od neautorizovanih transakcija i neosnovanih žalbi. Ove politike zaštite u određenim zemljama ne važe u potpunosti ili se primenjuju na drugačiji način u određenim segmentima, u zavisnosti od lokalnog zakonodavstva.
Glavna prednost korišćenja PayPal sistema je što kupac nalog “puni” novcem preko svoje kreditne ili debitne kartice i bankovnim transferom, ne otkrivajući osetljive informacije poput broja kreditne kartice samom prodavcu. Nije potrebna nikakva posebna tehnologija ili dozvola da bi otvorili nalog na PayPal-u. Sve što vam je potrebno jeste:
- Važeća e-mail adresa
- Važeća kreditna ili debitna kartica vezana uz bankovni račun
Prilikom registracije treba obratiti pažnju na sledeće stvari:
- Nemojte koristiti slova kao što su ć, š, đ, č, ž, itd.
- Kada unosite broj telefona posle 381, napravite razmak pa ukucajte broj telefona.
- Kada povezujete karticu sa PayPal nalogom, prvo uplatite barem 2 eura na vaš račun (bez sredstava nećete moći verifikovati nalog).
- Pre same verifikacije sa računa će vam biti skinuto 1,5 eura, a taj iznos će biti vraćen nakon završetka procesa verifikacije.
Nešto za šta se veruje da je PayPal usluga punog kapaciteta, u Srbiji je omogućeno je 13. aprila 2015. godine, punih 11 godina nakon što je PayPal stigao u Evropu.
Registracija, kao i kupovina na internetu je potpuno besplatna, odnosno ne plaćate nikakvu proviziju. Uplata novca na PayPal nalog obično traje 5-7 radnih dana. Što se prodaje tiče naknada za transakciju iznosi 3.9% od ukupne uplate na vaš račun, plus fiksna naknada na osnovu primljene valute.
Ako želite da prebacite nekome novac računajte na proviziju u iznosu od 0.5% do 2% ako doznaku vršite sa bankovnog računa ili PayPal naloga. Ukoliko šaljete uz pomoć debitne ili kreditne kartice ova naknada će iznositi od 3.4% do 3.9% ukupno poslatog iznosa. U ovom trenutku autosweep opcija se ne može koristiti zbog određenih zakonskih regulativa, međutim najverovatnije će u budućnosti i taj vid povlačenja sredstava zaživeti u našoj državi. Provizija prilikom povlačenja (withdraw) sredstava sa vašeg PayPal naloga na vaš bankovni račun ili karticu iznosi 4 eura i ona je fiksna nezavisno od veličine uplate, a sredstva će biti dostupna u roku od otprilike 5-7 radnih dana.
Ukoliko ste član grupe na PayPal Srbija, možete videti da korisnici servisa imaju najviše nedoumica oko toga gde otvoriti račun i koju karticu zatražiti na šalteru gde su zaposleni u najviše slučajeva prilično neupućeni i nekompetentni kad se radi o PayPal-u generalno. Ono što je najbitnije napomenuti jeste da je withdraw jedino moguć sa VISA (Classic, Virtuoz, Electron, Internet) karticom. MasterCard možete povezati sa vašim PayPal nalogom, međutim opcije koje su vam u tom slučaju omogućene jesu plaćanje i kupovina. Preko Payoneer MasterCard moguće je primati samo sredstva od pravnih lica, tj. partnera Payoneer-a.
Zaista nije bitno u kojoj ste banci pod uslovom da troškovi održavanja nisu veliki. Prema dosadašnjim iskustvima praktičnije od ostalih su Banca Intesa (besplatno održavanje), UniCredit (besplatno održavanje) i Erste. Kada podižete novac prvi put, obavezno je pisanje izjave o poreklu novca. Do 10 hiljada evra dovoljna je samo izjava, preko tog iznosa potrebna je faktura.
Nemoguće je preko PayPal-a kupovati i prodavati na srpskim sajtovima pošto Narodna banka Srbije ne dozvoljava domaći platni promet koji nije u dinarima, a PayPal nema opciju plaćanja u RSD. To znači i to da je zabranjeno da preko PayPal-a vi prebacujete sredstva drugom pravnom i fizičkom licu u Srbiji u stranoj valuti. Postoji velika šansa da budete novčano kažnjeni za ovaj tip transakcija ako premašite određenu sumu.
Ne ulazeći u pravni osnov zabrane prometa robe i usluga u devizama, u državi u kojoj domaća valuta nije ni sredstvo štednje, ni kreditiranja, ni plaćanja nepokretnosti ili naplate zakupnine – evidentno je da je ovakva zabrana postala nesprovodiva. Brzina platnog prometa je jedno od osnovnih prava privrednika. Modeli uzimanja provizije da bi se privlačio strani kapital i poslovale banke, kao i sveobuhvatna kontrola tokova novca da bi se znalo ko šta radi sa svojim parama, prilično je nemoguća. Kreatori propisa kojima se uređuju platne usluge polaze od pretpostavke da smo svi mi lopovi i da gomilom papira treba da dokazujemo da to nismo.
Rešenje je, za početak, da se unutrašnji platni promet ne ograničava samo na radno vreme, jer kompjuteri i bankomati rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Takođe, rešenje je da se zastareli propisi i zakonska akta zamene savremenim, u delu u kojima koče razvoj elektronske trgovine. Ako jedne godine ostvarite rast od 28% u elektronskoj trgovini, to ne znači da je porasla privredna aktivnost, već da joj je uklonjena kočnica. Rešenje može da bude i ukidanje zahteva privredi da pravda svaki evro koji joj pristigne iz inostranstva, odnosno da oni koji zarađuju putem interneta i koji koriste internet za prodaju robe i usluga prestanu da se smatraju lopovima.
Izvor: freelancersrbija.com, kamatica.com, internetprodavnica1.rs
Foto: pixabay.com, freeimages.com