Pre neki dan je na ovom portalu objavljena vest da će Beograđani od 1. februara imati priliku da parking plaćaju po minutu putem mobilne aplikacije.
Prva reakcija – sjajna vest. Konačno malo osećaja 21. veka i kod nas.
Ipak kada se pročita vest do kraja, nemoguće je ne primetiti nekoliko značajnih nedostataka koji nam potvrđuju činjenicu da u Srbiji postoji želja za razvojem modernih tehnologija, sa jedne, i birokratija iz 19. veka koja to još uvek uspešno koči.
Prva stvar koja svakako nije u vezi sa birokratijom je činjenica da su u ponudi aplikacije za Android i iOS. Još jednom je izostala aplikacija za Windows Phone, a s obzirom na to da Microsoft ozbiljno posluje u Srbiji i da ima i ugovore sa Vladom Srbije, verujem da bi se našao način da ova kompanija podrži izradu aplikacije i za njihovu platformu koja je činjenično marginalna na mobilnom tržištu i zauzima svega 5.6% tržišta u Srbiji, ali isto tako izostankom ovako značajnih aplikacija smanjuje sebi šansu da ikada taj status promeni.
Druga stvar koja značajno upada u oko je neispravan SSL sertifikat. Ok. Ni ovo (verovatno) nije stvar birokratije, već nekoga u razvojnom timu ko je bio neodgovoran. Ipak kada vas pretraživač upozori da sajt kome pristupate nije bezbedan, najveći broj ljudi će se okrenuti i otići, a ne treba mnogo truda da se ovo dovede u red.
Treća i verovatno najvažnija stvar – fizičko potpisivanje ugovora. Nameće se opravdanje da je potrebno proveriti da li korisnik ima neplaćene kazne, ali zar nismo upravo pre nekoliko dana u rad pustili portal koji se baš time bavi? Registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa?
Naravno, postavlja se pitanje bezbednosti podataka na ovom servisu, ali ipak, ukoliko je neko dao zeleno svetlo da se isti lansira, evidentno se smatra dovoljno bezbednim.
Ako se pretpostavi da je servis dovoljno bezbedan da korisnik putem računara ukuca svoj matični broj u njega, slobodnom procenom se može doći do zaključka da bi bilo potrebno nekih 4 do 5 radnih sati programera da se kreira JSON API koji će obavljati istu funkciju. Ovaj API bi mogla da koristi upravo Start-Stop aplikacija kako bi elektronski izvršila proveru plaćanja kazni, zar ne? I tako eliminišemo verovatno jedini razlog za odlazak u Parking servis.
Pored ovoga, postoji još jedno tehničko pitanje koje se odnosi na plaćanje računa nastalih korišćenjem aplikacije. Naime, u ugovoru stoji da se računi plaćaju na mesečnom nivou. Ne piše kako, ali pretpostavimo da će se svesti na neku uplatnicu sličnu onoj za struju ili neku sličnu komunalnu uslugu. Ako je već plaćanje preko PayPal-a prevelik zalogaj za naš sistem, onda je bar plaćanje karticama kroz samu aplikaciju već bio izvodljiviji poduhvat.
Takođe, administrativna začkoljica, samo potpisivanje ugovora, stvar o kojoj bi verovatno trebalo da priča neki pravnik, ali laički posmatrano, sve aplikacije imaju uslove korišćenja. Većina korisnika, naravno, to ne čita, ali isto tako ne čita ni ugovore o kreditima koje potpisuju sa bankama. Bitno da je potpisano, što je naročito u ovom drugom slučaju pogrešan pristup. U krajnjoj liniji, ako mogu da podignem kredit od kuće preko računara (bar tako kaže reklama), ne vidim zašto bih morao da idem u Parking servis da potpišem ugovor o korišćenju mobilne aplikacije.
Zamislite da treba da idete u San Francisko da potpišete ugovor o korišćenju AirBnb-a. Suludo zar ne? Ili ako pričamo o novčanim transakcijama (jer se zahteva veći stepen bezbednosti), da li je neko od vas išao da potpiše ugovor sa PayPal-om? Skill? Ne? Naravno. Zašto onda Parking servis (mora da) insistira na tome?
Na kraju, još jedna, možda manje bitna mana ovog sistema, ali svakako nedostatak. U ugovoru navodite model i registarske tablice automobila. Ovo implicira da parking možete plaćati samo za taj jedan automobil? Zar ne možemo imati dva automobila? Da li u tom slučaju potpisujemo dva ugovora? Zašto je bitno koji auto vozim? To je promenljivo. Čak kod nekih jednom godišnje. Nije realno očekivati da svaki put kad promenimo auto odlazimo u Parking servis da potpišemo novi ugovor. Uostalom zašto ne bismo mogli sa našeg telefona da platimo parking prijatelju koji je bez telefona ili aplikacije ili nas je negde dovezao? Takođe ostaje nepoznanica zašto je Parking servisu potreban mobilni, kućni i broj telefona na poslu (?!) korisnika. Naročito ovaj poslednji.
Na kraju, detalje ugovora koji se odnose na ugovornu obavezu od 12 meseci i raskid uz otkazni rok od 8 dana ipak treba ostaviti pravnicima, mada takve odredbe verovatno nemaju mnogo smisla kada pričamo o mobilnim aplikacijama. Ugovor prestaje da važi kad obrišemo aplikaciju (uz naravno obavezu da izmirimo dugovanja nastala korišćenjem iste), zar ne može biti tako jednostavno?
Sve u svemu, ova aplikacija jeste lepa vest i sigurno bismo svi voleli da vidimo više ovakvih inovacija koje će nam olakšati život, ali takve inovacije treba da prati i odgovarajuća evolucija (uprošćavanje, smanjenje) birokratije kako bi tim inovacijama omogućila da funkcionišu u punom potencijalu.
Autor: Vuk Stanković
Vuk je master inženjer organizacionih nauka sa modula za softversko inženjerstvo. Već godinama se bavi razvojem veb aplikacija koristeći PHP i njegove frejmvorke sa povremenim izletima u druge tehnologije poput Jave i od nedavno JavaScripta. Uglavnom radi na freelance projektima na domaćem i inostranom tržištu. Višegodišnji aktivista još iz studentskih dana kroz FONIS i Puškice.
