Ne tako davno Twitter je bio više od mreže – servis gde na „lajni“ možete naći najbitnije priče u tom momentu. Kada su bombe eksplodirale tokom Bostonskog maratona 2013. godine korisnici su bili vezani za feed. Twitter je obezbedio nemontiran, nerežiran pogled sveta koji se upravo menja, kroz izjave svedoka i slike građanskog novinarstva.
Međutim, promene koje su uvedene otežale su praćenje razgovora i priča. Zbog manjka strogosti u verifikovanju pouzdanih izvora, informacije su neproverene i zbunjujuće, ali veći problem za Twitter je sve veći talas uznemiravanja i zlostavljanja koji neki korisnici doživljavaju od strane dobro organizovanih Gamergate zajednica koje preplave korisnike pretnjama i mržnjom. Kompanija deluje potpuno nepripremljena da takve stvari suzbije, čak i njeni poznati korisnici, poput ćerke Robina Vilijamsa Zelde, prinuđeni su da napuste mrežu.
Veći problem je što sve više deluje da Twitter gubi svoj pravac, ili da, što još više zabrinjava, nikad nije ni imao pravac. Ponovno postavljanje Džeka Dorsija nagovestilo je da kompanija može da nađe svoj fokus, a to mora da učini brzo.
U godinu dana do povratka Dorsija, broj aktivnih korisnika Twitter-a porastao je za samo 11%. Situacija je bila još gora u SAD, prodor je potpuno mirovao kroz prva tri kvartala 2015. godine. Facebook se potpuno odvojio, ali i Instagram, WhatsApp, WeChat imaju više korisnika od Twitter-a, a Snapchat je veoma blizu.
Facebook je demonstrirao fokusiranost na proizvod i posvećenost korisničkom iskustvu. Iako je u ranim godinama bilo dosta invazije na privatnost, u poslednjih 5 godina čedo Marka Zakerberga definiše koncept društvene konverzacije. Ako su korisnici previše uvredljivi postoje posledice. Uz konačno postignuto, elegantno spajanje reklama, Facebook je povećao prihod 51% prethodne godine.
Sa druge strane, serija osrednjih promena poput zbunjujućeg Moments, stagnirajuća baza korisnika i odliv mozgova iz uprave, dovodi u pitanje opstanak Twitter-a kao biznisa. U protekloj nedelji kompanija je izgubila potpredsednika za medije, za proizvod (otišao u Instagram), šefa video servisa Vine koji je otišao u Google, potpredsednika inženjeringa i šefa ljudskih resursa. Akcije kompanije izgubile su 50% svoje vrednosti u prethodna 3 meseca. Ovaj gubitak nije najveća briga, pošto sa rezervama koje Twitter ima, on može da opstane još 412 godina sa trenutnim gubicima. Ono što treba da brine je beznačajnost, a podaci pokazuju da je to pravac kojim je kompanija krenula. Ako je feed u trenutnom, pravom vremenu najbolja osobina Twitter-a, nije teško predvideti budućnost u kojoj se Instagram, Facebook i Snapchat fokusiraju dovoljno na real-time da bi otklonili Twitter-ov uzak, promenljiv koncept socijalne interakcije.
Zbog činjenice da je Kevin Vejl, šef za proizvod, napustio kompaniju i otišao u Instagram, lako je zamisliti taj servis kako mutira u bržu, „društveniju“ platformu za deljenje linkova i razgovor. A mlađim korisnicima Snapchat je već najvažnija destinacija. Živimo u vremenu apgrejda, a generacija koja je odrasla na internetu je najnepouzdanija sorta: nešto obožava, a onda više ne. Onda samo pređe na sledeće.
Twitter servis je trenutno toliko zbunjen i nediferenciran na tržištu, da je sve teže naći razloge za njegovo postojanje. Facebook može da doda mali broj opcija ili kreira odvojen app koji će obezbediti slično iskustvo, sa mnogo većim reach-em. Sve češće se pojavljuju glasine o povećanju broja karaktera na čak 10 hiljada u jednom tvitu uz slike ili video. Nada je da na taj način Twitter može da se takmiči sa drugim storytelling platformama. To je potez koji se protivi svemu što su njegovi korisnici prigrlili i koji je veoma rizičan, s obzirom da je sažetost jedna od nekoliko stvari koja ovu društvenu mrežu čini jedinstvenom. Ipak, i dalje nije sve izgubljeno. Twitter ima stotine miliona posvećenih korisnika koji još uvek imaju korist od servisa. Kompanija mora da nađe način da tu korist pokaže većoj publici, a potom vrednost te publike pokaže partnerima i oglašivačima. Nimalo jednostavan zadatak, ali za Twitter neizbežan.
Izvor: www.newyorker.com
Foto: pixabay.com
