Pojavom interneta postalo je sasvim jasno ne samo to koliko smo naučili kroz školovanje nego i to koliko smo radili na sebi. Pre nego što počnemo o bilo čemu da pišemo na vebu, jasno je da moramo dobro poznavati jezik kojim pišemo. I tu dolazi do raznih problema.
Lektori iz samo nekoliko rečenica koje im napišete mogu videti koje su to crne rupe u vašem znanju. Ogromne crne rupe. Ona crna rupa koja guta sve pred sobom kad se napiše neznam, vide ćemo, neradim, pisajući (pravilno je: ne znam, videćemo, ne radim, pišući). A svi mislimo da se to dešava uvek nekom drugom. Ili da se ne dešava nikome koga poznajemo. Nepismenost – to su uvek neki drugi, tako se kod nas veruje.
Na pismenost danas, tako veruju neki, obraćaju pažnju samo očajnici željni jeftine pažnje i bedne popularnosti. A koliko ste puta u sebi pomislili opismeni se, aman kada ste – recimo, na Fejsbuku videli post nekog brenda koji pratite, a koji napiše preključe smo lansirali novi proizvod ili, na primer, dali ste znali da naš novi proizvod?
Kad smo već kod ovog, pravilno se piše prekjuče. Više od 70% govornika srpskog jezika piše spojeno dali (ne misleći pritom na Salvadora Dalija) umesto da li. U ovom slučaju najbolje bi bilo postaviti pitanje sa jeste li znali da naš novi proizvod može da…, mada nije pogrešno ni da li ste znali da…
U Srbiji su najposećeniji sajtovi dnevnih novina. Naš narod, reklo bi se, voli da bude obavešten. Ako se pogleda i analizira pravopis u makar samo jednom članku, u bilo kojoj vesti bilo kojih dnevnih novina, nađe se više od 10 grešaka (tu spadaju i neoprostive). Šta to govori? Ili da se lektorom svako zove ili da lektore niko ne treba. A to, zapravo, govori o tome da naš narod guta informacije upakovane kako bilo. Neki stranac bi mogao pomisliti da Srbi vole da jedu džank-fud jezik više nego ’leba. A novine bi, budući da su najčitanije, trebalo prema jeziku da se ophode drugačije i time daju primer.
I onlajn i oflajn marketing idu ruku pod ruku s pravopisom. Gotovo da ne postoji bilbord, oglas, reklama, sponzorisani tekst bez grešaka. Na sajtu OpismeniSe postoji veoma zanimljiva galerija fotografija Svet oko nas, koja sadrži – crno na belo – stanje u jeziku danas. Tako je brzo postala viralna fotografija Državne lutrije Srbije, na kojoj piše da se nikad „nezna“.
Viralna je bila i slika kompanije koja je dečku koji je pisao na njihovom bilbordu odgovorila tako što je odštampala novi bilbord s njegovom porukom, ali problem je u tome što ta poruka nije bila lektorisana.
Ljudi kojima jezik nije struka kažu da je dobra fora, marketari kažu ’to se zove marketing’, a lektori kažu ’lektor malo košta, a puno vredi’.
Zato je važno da, bez obzira na to da li pišete tvit, post, komentar, blog, veb-sajt, konstantno obraćate pažnju na to kako pišete. Influenseri su tu da prvi počnu da promovišu pismenost. Ostali treba da ih slede. Digitalni svet voli pismeno napisanu reč. Pravopis obožava onlajn-marketing, ali je ta ljubav često neuzvraćena. Influenseri, blogeraši, tviteraši – svima treba lektor. Jedan lektorisani tekst u zamenu za jedan viralni post. I, eto, svi zadovoljni. A nije teško. Vidite, ovaj tekst ima lektora i vama je milina da ga čitate iako toga, možda, niste svesni. To se ogleda u tome što vam pogled klizi, prelazi preko slova, do mozga dolaze jasne informacije, jasna poruka i jasne rečenice. Sve vam je jasno, kao da čitate tekst u sebi iz svojih misli. Čini vam se kao da sami sebi govorite dok čitate. To radi lektor, to je njegov cilj.
Kompanije koje vode računa o svojim korisnicima, isto tako vode i računa o jeziku. Dobra kompanija ima lektora i vrlo joj je važno kakav joj je veb-sajt. Dobra kompanija ništa ne prepušta slučaju, pa ni jezik. Osnovna caka da proverite da li neka firma ima lektora jeste da proverite stranu za kontakt. Ako piše e-mail ili e-majl (i sve varijacije na temu), nema. Pravilno je imejl ili samo mejl. Ako vidite da piše kontaktirajte nas, nema. Pravilno je kontaktirajte s nama, ali na veb-sajtovima je jednostavnije napisati pišite nam ili samo kontakt. Ako piše dobrodošli, zažmurite i recite da se pravilno piše dobro došli.
Jezikom se bave profesionalci. Lektori. Oni sređuju tekst, uobličavaju ga. Vide ono što vi ne vidite. Kao što moler vidi da vam je zid kriv tako lektor vidi dva spejsa umesto jednog, rupe, beline i celine. Jednom rečju, a to su dve reči – vidi sve. Kao kad programer vidi veb-sajt rađen u flešu s muzikom koja se sama aktivira na početnoj strani. Kao što marketing stručnjak vidi da vi ne znate ništa o marketingu, a trudite se. Kao što zubar vidi da ne perete često zube. Kao što lajf-kouč vidi da ste vi, dok hodate zamišljeni ulicom, njegov novi klijent.
Dobar savet za svakoga ko piše bilo šta na vebu jeste da proveri napisano. Na veb-sajtu OpismeniSe možete pročitati koje su to najčešće greške u srpskom jeziku, nedoumice, možete čitati o greškama koje to nisu, o dubletima, o najčešćim jezičkim zabludama koje, po nepisanom pravilu, prenosimo s kolena na koleno. Lektor se na srpskom jeziku, a i na vebu od 2011, zove opismenise. Pronađite ga na opismenise.com.
Autor: Tanja Milanović
Foto: opismenise.com
