Svake godine 2.500 globalnih političkih vođa, biznismena i mislioca na godišnjem sastanku Davos, u Švajcarskoj, rešavaju velike svetske probleme. Ove godine glavna tema je napredovanje tehnologije i njen uticaj na transformaciju sveta, na bolje ili na gore.
1. Zadovoljstvo napredovanja tehnologije nije ravnomerno
Napredovanje tehnologije je obogatilo svet, ali nisu svi imali korist od toga. Do 2020. godine procenjuje se da će 1% ljudi posedovati 54% globalnog bogatstva. Ostalih 99% želi da se ti brojevi kreću.
Suština ove priče jeste da je napredovanje tehnologije dovelo do toga da se nekvalifikovana radna snaga zameni automatizacijom. Međutim, nisu oni jedini koji treba da budu zabrinuti. U 2013. godini istraživanje koje je rađeno na Oksfordskom univerzitetu predviđa da će u narednih 10-20 godina, čak 47% američkih radnih mesta biti kompjuterizovano. I sa porastom posete sajtova kao što su WebMD, LegalZoom i E*Trade čak i profesionalci kao što su lekari, advokati i finansijski činovnicu su pod pretnjom da izgube radna mesta.
2. Lekari i naučnici su koristili tehnologiju za rešavanje problema koji su se činili nepremostivim
Doktori su odigrali glavne uloge. HIV je transformisan iz smrtne kazne, u bolest kojom se upravlja. Prema najnovijim podacima o preduzetničkom kapitalu 11 milijardi dolara išlo je u zdravstvena preduzeća u 2014. godini, što je skok od 30% u odnosu na prethodnu godinu. Ova sredstva koriste se kako bi zdravstvo napredovalo, za bolje dijagnoze i lečenja, kao i da bi se bolje istražila genetika i kako bi se ljudi lakše borili protiv bolesti. Napredak je u ovoj oblasti velik jer lečenja koja su nekada koštala 100 miliona, danas koštaju 1000 dolara, a u 2020. godini će verovatno koštati koliko jedna šoljica kafe.
3. Unapređena tehnologija ne znači nužno bolje obrazovanje
Danas je dostupno više od 80.000 edukativnih aplikacija koje se mogu preuzeti na Apple-ovoj prodavnci aplikacija od kojih čak 72% čine aplikacije čija su ciljna grupa deca. Roditelji i programeri su očigledno otvoreno prigrlili učenje unapređeno tehnologijom, međutim skora analiza sprovedena od strane OECD pokazuje da je povezanost obrazovanja i napretka tehnologije daleko od sjajnog. OECD je ustanovio da u više od 40 zemalja, studenti koji praktikuju učenje putem računara su za nijansu ispod prosečnog vremenena. Učenici koji provode natrprosečnu količinu vremena za računarom, prilikom pismenog polaganja ispita ostvaruju lošije rezultate od učenika koji uopšte ne koriste računar. Tehnologija nije bezuslovno korisna. Koliko je korisna zavisi isključivo od načina na koji je upotrebljavamo.
4. Tehnologija može spastiti planetu
Svestski ekonomski forum je upravo objavio godišnji izveštaj o globalnim rizicima za 2016. godinu, stavljajući klimatske promene na prvo mesto kao najuticajnije. Da to ima smisla potvrđuje i Svetska banka čija je procena da klimatski uslovi mogu dovesti više od 100 miliona ljudi u stadijum ekstremnog siromaštva do 2030. godine. Naravno, tehnologija igra svoju ulogu u ovom predviđanju. Tehnološka revolucija daje novi pogled na život u doba nafte i gasa. To je povoljna okolnost na opadanje cene nafte, ali je užasna po naše okruženje. Sada slede dobre vesti. Od kada je Barak Obama izabran za predsednika 2008. godine cena solarne energije je pala za 78%, kao i cena energije proizvedene snagom vetra koja je opala za 58%, za šta su u velikoj meri zaslužna tehnološka dostignuća i porast obima ekonomije. Gledajući odvojeno ove brojke nisu impresivne. Ono što čini razliku je da je rast globalne ekonomije uvećan za 3% u 2014. godini dok je emisija gasova ostala na istom. Jeftinija alternativna energija je najbolja nada koja je preostala planeti. Ljudi nisu voljni da iz korena promene način svog života zarad problema koji će doći u daljoj budučnosti, čak ni zbog onih potencijalno katastrofalnih kao što su klimatski uslovi. Da bismo izbegli strašne posledice klimatskih promena potrebno je da alternativna energija postane dostojna i jeftina zamena ugljeniku, i to što pre.
5. Tehnologija može pospešiti uništenje ukoliko se ne koristi pažljivo
Tehnologija je takođe stvorila potpuno novi set globalnih bezbednosnih razloga. Potpuno moderan fenomen sajber kriminala ili ekonomske špijunaže procenjuje se da košta svet oko 445 milijardi dolara godišnje, a to je otprilike 1% globalnog dohotka godišnje. Takođe, tehnologija je omogućila terorističkim grupama da propagiraju govore mržnje koji su dostupni širokoj populaciji. Zapravo tehnologija je u stanju da osnaži svakog pojedinca u svetu, čak i one najgore.
Veći deo izveštaja o tehnologiji u današnje vreme fokusira se na to da li je tehnološki napreda dobar ili loš za svet u kome živimo. Trebalo bi ostaviti po strani te vrednosne sudove i fokusirati se na to kako da tehnologija napreduje u pravcu koji će biti dobar za svet, jer će 65% dece koja ide u školu završiti radeći na poslovima koji još uvek ne postoje.
Izvor: time.com
Foto: pixabay.com