Piše: Darko Vidić
Tekuća godina je bila važna za IT scenu, moderno poslovanje i uvođenje 21. veka. Iako, kao zemlja kasnimo godinama za modernim državama, neki pomaci postoje. Osećamo želju za promenama. Za lakšim, jednostavnijim i modernijim poslovanjem. Ljudi i kompanije se polako emancipuju. Neki od nas nisu prestajali sa borbom. No, ostaje nam još dosta posla. U novoj godini potreban je nastavak na snažnoj edukaciji ljudi i borbu za 21. vek.
Sa kojim strahovima ćemo se suočavati naredne godine:
1. Strah od Narodne Banke Srbije – ujedno i najveći strah u Srbiji. Strah i trepet koji koči svaku modernizaciju Srbije i poslovanja u istoj.
Jedan od simbola 16. veka je upotreba pečata. Zakon o privrednim društvima kaže da firme nisu dužne da upotrebljavaju pečat. Sa druge strane Narodna Banka Srbije je inicirala uvođenje Zakona o platnim uslugama kako bi se modernizovalo poslovanje. Nemojte me pogrešno razumeti, to je sjajan zakon. Ali, ono čega smo se plašili se obistinilo. Zakon je naizgled “uništen” podzakonskim aktima. Naime, u zakonu nije definisano na koji se način otvara račun firmi kod banaka već je to ostavljeno da definiše NBS podzakonskim aktima. Što je NBS i uradila ali je navela da je neophodan i pečat. Ubrzo potom NBS je izdala i mišljenje u kojem protivreči sopstvenoj odluci o otvaranju računa gde izjavljuje da ipak nije potreban pečat. Više o tome možete pročitati na mom blogu.
Ali, ipak desilo se čudo! Imamo prvu Banku u Srbiji koja je omogućila firmama da izmene karton deponovanih potpisa i tako izbace pečat iz upotrebe u poslovanju sa bankom. U pitanju je Erste Banka:
BREAKING! Erste banka vise ne traži pecat za firme prilikom otvaranja računa!!!!!!! https://t.co/wz00s20JiG
— Darko Vidić (@1zverko) December 25, 2015
Sad je ostalo da se i ostale banke povedu ovim primerom i omoguće potpuno izbacivanje pečata iz upotrebe za one koji to žele. To je samo jedan od strahova sa kojima ćemo se suočavati u 2016. godini.
2. Strah od elektronske fakture – polako se povećava broj knjigovođa koji su dovoljno edukovani da znaju da je elektronski generisana faktura original i da svaka štampa i pečatiranje istih pretvara u kopije. Po Zakonu o računovodstvu, Zakonu o elektronskom dokumentu i Zakonu o privrednim društvima, svaka elektronski generisana faktura je važeća bez potpisa, pečata i naravno elektronskog potpisa. O tome je pisao i proslavljeni knjigovođa 21. veka Milan Trbojević.
Dovoljno je napisati ime i prezime zvaničnog zastupnika (direktor, generalni direktor, prokurista…) i faktura je validna. Lično, radije ću izgubiti klijenta nego što ću mu poslati fakturu u štampanom obliku, poštom, sa potpisom i pečatom. Ne želim uopšte da se bavim time jer sam direktor firme. Ne želim da gubim vreme potpisujući dokumenta i pečatirajući ih. Stalno razgovaram sa klijentima i objašnjavam im da im ne treba to. Edukujem ih. Većina prihvati i primeni to u sopstvenom poslovanju, ali ima i onih koji se naljute. Ja im samo mahnem i kažem im “pozdravlja vas 21. vek. Vidimo se za koji vek”.
Tako, u sledećoj godini suočavaćemo se i dalje sa strahovima od faktura bez pečata i potpisa ali borba se mora nastaviti.
3. Strah od ukidanja šaltera – zaposleni na šalterima banaka, operatera i drugih firmi se jako plaše za svoj posao. Sa dobrim razlogom. Elektronsko poslovanje smanjuje potrebu za šalterima i šalterskom radnicima. Naravno, to neće nikada izumreti dokle god postoje fizički proizvodi koji se prodaju stvarnim, fizičkim ljudima. Ali, zaista nema potrebe za šalterima banaka ako možeš sve da završiš preko interneta odnosno elektronskog šaltera.
Zbog čega bi iko čekao 2 sata u ekspozituri neke banke da plati račun ako isti može da plati jednim klikom? Većina ljudi, pa i moji roditelji, se naljute kad se svađam sa njima na ovu temu. A onda sam počeo jednog po jednog da prebacujem na ebanking. I sada mi se zahvaljuju. Jedan od mojih najvećih uspeha je kada je jedna moja prijateljica kupila novi telefon – smartphone – i platila račun mbankingom, a potom došla kod mene i rekla mi “Darko, platila sam račun telefonom! Hvala ti!”.
A zašto postoje ti strahovi? Pa zato što ljudi misle da ako plate struju ebankingom nemaju dokaz da je račun zaista i plaćen. Ali, sve banke daju potvrdu na zahtev da je nešto plaćeno. Tako da, ako vam za 2 godine EDB traži račun jer niste platili, vi samo odete u banku i uzmete potvrdu. No i to će se promeniti, pa možemo očekivati da će i računi kod državnih institucija moći da se plate karticom online. Evo, ne znam da li ste znali, ali skoro sam platio neku taksu za APR putem ebankinga. Advokat je tražio da mu dostavim potvrdu da je plaćeno jer APR ne priznaje screenshot iz ebanking sistema. Banka mi je poslala potvrdu na mejl, a isti je prosleđen APRu. Prvo nisu želeli da priznaju već su tražili pečatirano da im se dostavi. Nakon jednog telefonskog poziva i svašta rečenog morali su da prihvate. I prihvatili su! Još jedna pobeda! A sada imamo i primer Societe banke koja je prva u Srbiji otvorila zaista prvu elektronsku ekspozituru gde je moguće završiti sve bankarske poslove online. Možete čak razgovarati i preko video chata sa radnikom banke. Sjajno zar ne? Više o tome čitajte ovde.
Tako ćemo se u 2016. godini boriti sa strahovima priznavanja plaćanja elektronskim putem od strane državnih institucija i strah istih od modernizacije. No, borba se nastavlja. Dočekaćemo dan kada ćemo bilo koju taksu u APRu ili račun Infostana i EDBa moći da platimo lako i jednostavno platnom karticom preko intereneta. Baš kao što većinu drugih računa tako plaćam. Poput MTSa.
4. Strah od elektronskog potpisa – Najveći problem koje banke imaju je, pogađate, ponovo Narodna Banka Srbije i Zakon o finasiranju terorizma kojim se zahteva da Banka upozna klijenta lično i personalno na šalteru banke. Stoga, jedino što sada nije moguće uraditi online jeste otvoriti račun u banci elektronskim potpisom. Prosto za sada ne može. Tako da za to morate dođi na šalter banke, a sve ostalo možete online. Narodna Banka Srbije se još uvek izuzetno plaši menjanja navedenog zakona ili davanja mišljenja da banka može da se upozna sa klijentom preko video chata, a preko svog elektronskog sistema. Kao što rade druge moderne banke u drugim modernim zemljama. Tako, u Nemačkoj skinete aplikaciju za mobilni banke gde želite da otvorite račun, pokrenete proces, unesete elektronski sertifikat (kod njih postoji takvi elektronski sertifikati koji rade i na mobilnim uređajima, a ne samo Windows-u) i na kraju popričate sa službenikom banke, gde izvršavate uslov iz zakona da se banka mora upoznati sa vama i – gotovo! Imate račun u banci. To ste vi. Proteći će još mnogo krvi i znoja dok se tako nešto ne uvede i kod nas u Srbiji.
Baš zato Banke moraju da savladaju svoj strah od Narodne Banke Srbije i izvrše strahoviti pritisak na nju da omogući moderno poslovanje.
5. Strah od konkurencije i tehnologije – Jedan od najvećih problema Srba je postojanje konkurencije i tehnoloških promena. U svakom obliku i svakom aspektu. Ljudi na ovim prostorima jednostavno mrze konkurenciju. A konkurencija omogućava veći standard ljudi i bolje proizvode i usluge. Tera kompanije da se takmiče i unapređuju svoje poslovanje.
Takođe, i država mora podstaći konkurenciju. Dao bih samo jedan prost primer elektronskih sertifikata. MUP (državana institucija) nudi elektronski potpis samo za Windows računare i ni za jednu drugu platformu. Što je izuzetno nekonkurentno i loše. Za celu Srbiju. Postoji mnogo pojedinaca i firmi koje koriste Linux i Apple platformu. Dalje, Banke još uvek prave ebanking koji radi samo na Windows računarima. Na svu sreću, postoje banke koje nude svoja ebanking rešenja koja rade na svim platformama, pa se nadamo da će i druge krenuti tim putem.
A strah od tehnologije je izuzetno prisutan. Preduzetnici i menadžeri u firmama se plaše svake promene koja olakšava poslovanje. Plaše se da izađu na internet. Naprave svoj internet sajt. Otvore naloge na društvenim mrežama. Uvedu plaćanje karticama preko interneta. Neznanje će ih ubiti. Ono što je jako tužno jeste da se i banke plaše tehnologija. Za sada samo 2 banke i jedan procesor pružaju uslugu prihvatanja kartica za firme preko interneta. To su Banka Intesa, Unicredit banka i EMS. No, nadamo se da će i u tom aspektu biti pomaka pa da će se više banaka prikljućiti ovoj usluzi i tako sniziti visoke cene naplate preko interenta. Jer PayPal ne može da se koristi u okviru Srbije (thanks to Narodna Banka Srbije), pa moramo nalaziti druge načine da omogućimo potrošačima da plaćaju karticama. Verujte mi, upravo radimo na globalnom sajtu i iskonstruisati sve finansijske kanale na takav način da omogućimo svim potrošačima u Srbiji i celom svetu je izuzetno komplikovano. Ukoliko posluješ iz Srbije. Ali, borimo se i dalje.
I zato je potrebno da potrošači ulažu znatne pritiske na banke, državu i firme da se menjaju. Da zajedno uđemo u 21. Vek. Nije lako. Ali boriti se mora. Strahova je mnogo, ovo su samo neki od njih. Ali krećemo se dobrim putem. Narod se buni. Promene se polako ali sigurno dešavaju. Ne odustajemo. I nikada nećemo.
Autor: Darko Vidić
Rođen 1984. godine / Završio osnovne i master studije na privatnom fakultetu / Osnivač i CEO @ GreenDesign.rs / Osnivač i COO @ Dirura.com / Osnivač, Editor in Cheaf @ Carz.rs / Marketing / Social Media / Petrolhead / Veliki borac za dovođenje 21. veka u Srbiju / Edukuje ljude i kompanije o važnosti interneta, modernih tehnologija i proaktivnih načina komunikacija / Veliki #apple fan
