Elektronska baza podataka o zaštićenim brendovima, nosiocima prava za te brendove i postupcima koji se u vezi sa njima vode, dostupna je od petka (27. aprila 2018. godine) na sajtu Uprave carina.
– Carinska služba time je dala još jedan značajan doprinos unapređenju prava intelektualne svojine u našoj zemlji – rekla je, najavljujući puštanje u rad elektronske baze, Sonja Lazarević, pomoćnica direktora Uprave carina u Sektoru za kontrolu primene carinskih propisa na skupu povodom obeležavanja Svetskog dana intelektualne svojine.
Nebojša Anđelković, načelnik Odeljenja za zaštitu prava intelektualne svojine tim povodom kazao je da je carina važna karika u lancu institucija koje se bave zaštitom intelektualne svojine, zbog čega je značajno da javnosti budu dostupne informacije o tome šta carinska služba preduzima kako bi zaštita tih prava bila na još višem nivou.
– Elektronska baza podataka u vezi sa zaštitom prava intelektualne svojine na granici, formirana je u skladu sa Carinskim zakonom i predstavlja važan korak u unapređenju rada odeljenja koje se bavi ovim poslom u okviru Uprave carina. Ona sadrži podatke o odlukama carinskog organa kojima su odobreni zahtevi nosilaca prava intelektualne svojine za preduzimanje mera u vezi sa robom za koju se sumnja da povređuje pravo intelektualne svojine. Tu su i podaci o robi čije puštanje je obustavljeno, odnosno koja je zadržana zbog sumnje u povredu prava intelektualne svojine, a na osnovu odobrenih zahteva nosilaca prava – dodao je Anđelković.
Podaci iz baze će, kazao je Anđelković za Tanjug, pre svega, značiti preduzetnicima, kao i zastupnicima prava – advokatima, kako bi znali šta se dešava sa slučajevima kojima se i sami bave.
– E-baza podataka će sadržavati sve podatke o tome ko su vlasnici određenih berendova kao i da li se vode postupci pred Upravom carine – kazao je Anđelković.
To znači da kada carinski službenici obavljaju kontrolu i otvore neku pošiljku i posumnjaju da se radi o krivotvorenom artiklu, pristupom bazi moći će da utvrde koji su žigovi zaštićeni u Srbiji.
Baza je dostupna i građanima koji će, ukoliko posumnjaju da se u nekoj prodavnici prodaju krivotvoreni proizvodi, moći da se obrate nosiocima prava za taj brend, odnosno njihovim zastupnicima i to prijave, pošto se u bazi nalaze i podaci o advokatskim kancelarijama koje zastupaju određene robne marke.
– Ako naiđemo na krivotvorene žigove na određenoj robi, obaveštavamo vlasnika firme o eventualnoj zloupotrebi prava intelektualne svojine – dodaje Anđelković.
Aplikaciji, koja se nalazi na glavnoj stranici sajta Uprave carina, mogu besplatno da pristupe svi zainteresovani građani, državna uprava i vlasnici preduzeća čiji su brendovi zaštićeni.
Izvor: Tanjug/eKapija
Foto: Pixabay