Ako su onom gospodinu iz Koreje društvene mreže omogućile da nađe čoveka sa kojim će zajedno, na intimnoj večeri, pojesti jedan (veoma bitan) deo anatomije sa njegovog muškog tela, onda bi naći novi posao preko društvene mreže trebalo da bude, ako ne izuzetno lakše, ono bar značajno lakše.
Pitanje, dakle, nije – može li se naći posao preko društvene mreže, već – kako naći posao preko društvene mreže. I tu počinju komplikacije. Jer, internet je prostor na kojem koji god savet da dobijete, postoji primer koji dokazuje suprotno. Recimo, često se čuje savet – posao se traži preko LinkedIna, a ne preko npr. Instagrama. Deluje logično, ali ja znam bar troje koje su poslove našli preko ove mreže, dok LinkedIn nalog uopšte nemaju.
Svako traženje posla – analogno ili digitalno – zahteva komunikacijsku strategiju kojom ćete pravoj osobi preneti samo jednu poruku – ja umem da radim posao kvalitetno i vaš je poslovni interes da me uzmete. Ako za trenutak razmislimo – sve što nam je potrebno da nađemo posao i u realnom životu je privući pažnju prave osobe na sebe i/ili svoje radne sposobnosti i poslati joj tu istu poruku – ja umem da radim posao kvalitetno i vaš je poslovni interes da me uzmete.
Čitav štos sa tim privlačenjem pažnje je kako je privući s ukusom i na način koji vas neće predstaviti kao osobu koja je ili nevaspitana, ili sklona banalnostima, ili socijalno neadekvatna, da ne kažem socijalno retardirana. Ili sve ovo troje skupa. A nije da se ne dešava. Pitajte bilo kog HR profesionalca.
Nakačiti se na Instagram profil potencijalnog poslodavca u 3 ujutro i izlajkovati svaku od 349 fotografija na njemu odjednom (silovanje Instagrama) neće vas odvesti daleko. Ali i za ovo, sto posto, postoji primer koji savet demantuje. Budite sigurni.
Ono što traženje posla u sajber svetu razlikuje od analognog traženja posla jeste činjenica da su nam mreže olakšale pristup ljudima. Ranije su cure zaljubljene u Bajagu morale da idu Bajagi na vrata ili da ga jure po klubovima i kafićima. Danas je dovoljno da mu pošalju čuveni DM na Instagram nalog iz topline svoje fotelje i eto veze. A manje energije, a manje blama. Jadan Bajaga. A isto je i sa poslodavcima, do kojih je, na njihovu žalost, zbog društvenih mreža, danas sve lakše doći.
Kada ste saznali kome šaljete „poruku“ imate dva načina da je pošaljete – jedan je naš, već folklorni, da vidite da li ga zna neko koga vi znate (isto olakšano društvenim mrežama). Drugi način zahteva da odaberete da li ćete dugoročno ili kratkoročno da komunicirate poruku da znate da radite posao kvalitetno.
Evo, recimo, šta je jedna odlična dugoročna strategija – mlađi brat jednog mog druga ima 21 godinu i studira ekonomiju u Nemačkoj. Izabrao je zanimanje kojim bi voleo da se bavi i zna, otprilike, koje su 3-4 firme za koje bi voleo da radi. Već neko vreme klinac piše blog na teme koje su bitne za poslovanje izabranih firmi. Blog mu daje „pokriće“ da obiđe sve te firme i razgovara sa zaposlenima intervjuišući ih za tekstove koje pravi, pa je u jednoj od tih firmi dobio i poziv za letnju praksu.
Dok radi na blogu on ujedno i uči posao kojim želi da se bavi i često koristi svoje tekstove za radove koje predaje kao student, što mu i olakšava studiranje. Iako ima još dve godine do kraja studija, njegov posao je manje-više već osiguran i on će na tržište rada stići sa kontaktima i već nekim znanjem koje prevazilazi znanje njegove konkurencije – drugih studenata. Njegova poruka da zna da radi posao poslata je mnogo pre intervjua. Još ako je u komuniciranju bio poslovan, pismen i duhovit – nebo je granica. Kako je do svoje strategije došao intuitivno, sumnjam da će mali biti sledeća Angela Merkel ili Elon Musk. Ali to je druga priča.
Gde ćete predstaviti svoje kvalitete i sposobnosti – na blogu, YouTube-u, Fejsbuku, LinkedIn-u ili Tviteru zavisi i od toga ko vam je ciljna grupa, kakve su joj navike i gde se kreće u online svetu i sl. To već zahteva čuveni „trial and error“ odnosno testiranje.
Dobar primer kratkoročne strategije bi recimo bila situacija u kojoj je jedan od kandidata za IT interna u našoj firmi, za potrebe privlačenja naše pažnje, umesto klasičnog CV-ja, napravio posebnu stranicu na internetu i – na elementima koje je postavio na stranici – pokazao svoje veštine. Efektivno i direktno prenošenje poruke da ume da radi posao zbog čega je na kraju i primljen.
Uspeh u traženju posla na društvenim mrežama leži u uspešnom žongliranju ovim faktorima i pravljenju idealnog „vitaminskog“ miksa, ali je zapravo kilometrima daleko od komplikovanog. Uostalom, probajte, pa se uverite. Na kraju, možda vam i same društvene mreže postanu posao. Onoliki svet od njih živi, jer postuje, šeruje i vloguje. Dakle, samo strateški, samo staloženo!
Izvor: BIZLife/Tibor Jona
Foto: Pixabay
