Svet se sve više okreće ka digitalnim nomadima, elektronskom poslovanju i nečemu što se zove “location-independent businesses” (pretpostavljam da bi u slobodnom prevodu to bilo poslovanje bez granica, ali nekako zvuči kao igre bez granica kad se prevede na srpski). Pokazatelj toga je i najnovija incijativa Tajlanda gde su uveli vize za digitalne nomade. Međutim, Tajland nije prva država koja je shvatila da su digitalni nomadi i IT preduzetnici veoma lukrativan izvor prihoda i da je elektronsko poslovanje, bez papira, pečata i granica – budućnost.
Estonija je još u decembru 2014. pokrenula e-residency program, sa ciljem da omogući ljudima koji nisu građani Estonije da osnuju firmu u Estoniji i imaju pristup njihovom bankarskom i poreskom sistemu. Do danas je tu mogućnost iskoristilo preko 10.000 ljudi i broj se stalno uvećava. U poslednje vreme se i u Srbiji sve češće priča o e-residency programu i otvaranju estonske firme.
Šta je zapravo e-residency?
Prva zabuna nastaje kod samog naziva – iako bi se “residency” moglo prevesti kao “prebivalište”, to zapravo nije ništa drugo nego dozvola za poslovanje i osnivanje privrednog subjekta u Estoniji. Dakle, dobijanje e-residency kartice ne znači da možete da živite u Estoniji do kraja života, glasate na estonskim izborima i putujete nesmetano po Evropi, kao sa EU pasošem. Međutim, ono što možete je da osnujete estonsku firmu i da poslujete u potpunosti online i iz bilo kojeg mesta na svetu, a ni to nije loše.
Da biste postali e-resident, prvo morate da se prijavite na njihovom sajtu. Nakon što popunite osnovne podatke o sebi, treba da ukratko napišete zašto se prijavljujete i koji su vaši biznis planovi i da priložite fotografiju (to ne može da bude bilo koja fotografija, već treba da ispuni stroge kriterijume, ko je nekad vadio US vizu, može da se vodi tim pravilima za fotografisanje). Nakon toga platite taksu u iznosu od 102 EUR i to je to. Takse se, naravno, plaćaju online.
Imajte na umu da prilikom prijave treba da odaberete lokaciju za preuzimanje vaše id kartice. Ne postoji opcija dostave kartice na kućnu adresu, jer morate da odete lično po nju da bi vam uzeli otiske prstiju. Prilikom popunjavanja prijave imaćete opciju da odaberete lokaciju na kojoj želite da je preuzmete (zamislite, Srbija nije na listi). Najbliža lokacija Srbiji na koju dostavljaju karticu je Beč, ali vi svakako možete da odaberete bilo koju od ponuđenih. Tu dolazimo do jedne od glavnih prednosti ovog programa – vi ni u jednom momentu ne morate da idete u Estoniju. Sve se može završiti elektronski, osim preuzimanja kartice. Više o tome malo kasnije.
Nakon što ste podneli prijavu, čeka se nekoliko dana do nekoliko nedelja na odgovor da li vam je prijava odobrena. Najčešće se odobrava svima koji imaju ikakve veze sa IT-em i preduzetništvom i imaju zdravorazumski biznis model i plan. Od momenta kada vam stigne mejl sa informacijom da je vaša kartica izrađena i spremna, imate 6 meseci da odete na lokaciju odabranu za preuzimanje i pokupite vašu e-residency karticu. Kada odete po karticu, dobijate i čitač kartica uz nju, kao i kratko uputstvo za koriščenje, i naravno, PIN kod (tačnije 2 PIN koda, od kojih se jedan koristi češće, a drugi samo u situacijama najvišeg prioriteta, kao što je na primer dodeljivanje pristupa vašem e-bankingu drugim licima, te je potrebna dodatna provera).
Čestitam! Postali ste e-resident
Kartica koju ste dobili vam služi i kao identifikacioni dokument i kao kartica za pristup e-bankingu i za potpisivanje dokumenata. Da biste mogli da je koristite, prvo skinite aplikaciju sa njihovog sajta i ubacite ekstenziju za potpisivanje tokenom u pretraživač. Nakon toga jednostavno ubacite karticu u čitač kad vam zatreba i njom se logujete i na e-banking i potpisujete dokumenta (dakle, služi i za elektronski potpis).
Sledeći korak je otvaranje firme
Moja iskrena preporuka je da to uradite preko posrednika, kako ne biste morali sami da prikupljate informacije, popunjavate dokumenta i komunicirate sa državnim organima. Jedna od najpoznatijih agencija koja se specijalizovala za pružanje takvih usluga e-residentima je LeapIn. Oni su nešto poput knjigovodstvene agencije i pružaju usluge otvaranja firme u Estoniji (čak obezbeđuju i virtuelnu kancelariju, tj. fizičku adresu u Talinu na koju će vaša firma biti registrovana, i gde će vam stizati pošta od estonskih državnih organa – ne brinite, oni će vam svu poštu prosleđivati na vašu “pravu” adresu, gde god da ste) i uslugu knjigovodstva u smislu vođenja faktura, uplata, isplata, sređivanja završnih računa i slično. Njihova usluga se plaća na mesečnom nivou, a cene možete da videti na njihovom sajtu. Vaše je samo da odaberete naziv firme i delatnost i da im date neke osnovne informacije a oni će da srede ostalo, vi samo potpišite (elektronski, naravno, pomoću vaše nove e-residency kartice) gde treba. Troškovi osnivanja firme su negde oko 250 EUR, kad se saberu sve takse i LeapIn-ov honorar. Takse se, isto, plaćaju elektronski.
Osim odabira imena i posredničko-knjigovodstvene agencije, bitna stvar je i odabir banke. Ukoliko ne želite da idete fizički u Estoniju (mada je toplo preporučujem, divna zemlja i sjajna hrana), jedina banka koju možete da odaberete je Holvi, jer jedino ona omogućava e-residentima da otvore račun za firmu bez fizičkog odlaska u banku (dakle, online). Ukoliko ipak odlučite da odete u Estoniju, moja preporuka je LHV banka. Iako insistiraju da se prilikom sklapanja ugovora dođe lično, radi provere identiteta, sve posle toga može da se obavi elektronski, a troškovi transakcija i održavanja su povoljniji nego u Holvi banci.
Moj savet je da u startu odaberete da vam e-residency kartica bude dostavljena u Talin. Odete odmah i do LeapIn-a (mada odlazak nije obavezan, može i elektronski) i odete u LHV banku i sve završite u jednoj poseti Estoniji. Ja sam za 4 dana u Talinu sve završila i registrovala firmu, a stigla sam i da obiđem Talin, pa čak i da skoknem do Finske. Ako vam takva avantura ne odgovara, uvek možete da pokupite karticu u Beču i odaberete Holvi za banku, a LeapIn će za vas obaviti sve ostalo.
Čemu sve ovo? Zašto bi neko želeo da ima firmu u Estoniji?
Prvo, firma u Estoniji podrazumeva poslovanje na teritoriji EU, što samo po sebi otvara mnoge mogućnosti i olakšice. Drugo – svakodnevno poslovanje je neuporedivo lakše kada se sve obavlja elektronski, nema pečata, overa, slanja poštom, overavanja u tri primerka itd. Pored toga, drastično je lakše primati uplate iz drugih zemalja putem sistema kao što su BrainTree, PayPal, TransferWise i naravno, klasičnom uplatom na bankovni račun. Imajte na umu da će sve vaše fakture morati da budu u eurima i da je to jedina valuta u kojoj ćete moći da primate uplate (što ima smisla, ipak je u pitanju EU). Ako na primer imate klijente iz USA, opet ćete morati da im šaljete fakturu u eurima, ne u dolarima, ukoliko želite da vam plate na račun vaše estonske firme.
Možda i glavni razlog zašto se sve više ljudi odlučuje da svoje poslovanje prebaci u Estoniju je njihov poreski sistem – ne oporezuje se profit firme. Šta to znači? To znači da plaćate porez jedino ako isplaćujete dividende ili platu sebi. Ukoliko se novac vraća u poslovanje (dakle, koristite ga za plaćanje dospelih faktura od svojih podizvođača, za nabavku opreme, kupovinu kotizacija za konferencije, kupovinu avio karata da biste stigli na te iste konferencije itd), ne plaća se nikakav porez državi Estoniji. Dokle god novac trošite na stvari koje su opravdive i u vezi sa vašim poslovanjem, porez vam je 0%.
Da rezimiramo – ukoliko planirate da zapošljavate tim ljudi, imate veliku kancelariju i pre svega poslujete sa klijentima van EU (a posebno ako radite sa Srbijom), otvaranje firme u Estoniji možda i nije pravo rešenje za vas. Ali ako ste digitalni nomad, preduzetnik koji traži način da olakša sebi svakodnevno poslovanje, uštedi na porezima, raširi svoje poslovanje na teritoriji EU i sve to radi iz bilo koje tačke na svetu – onda je e-residency pravo rešenje za vas.
Autor: Anđelka Ducić direktorka je firme Symbiotica koja se bavi pružanjem digitalnih usluga klijentima. Preduzetnica, marketing geeketa i digitalni nomad u duši. Proputovala pola sveta i ne planira da se zaustavi. Veruje da se znanje deljenjem uvećava.
