U organizaciji Color Press Grupe i Centra za edukaciju “Pro Educa” 15. marta u hotelu “88 Rooms” u Beogradu, održaće se konferencija “Porodične firme – Stub razvoja ekonomije“.
Konferencija će okupiti privrednike i stručnjake iz ove oblasti u Srbiji i regionu. Na otvaranju će govoriti Goran Knežević, Ministar privrede u Vladi Srbije i Robert Čoban, presednik Color Press Grupe. Kroz panel diskusije i studije slučaja prisutni će imati priliku da čuju na kakve sve izazove nailaze porodične firme u Srbiji, šta menadžeri porodičnih firmi treba da rade u krizi, govoriće se i o angažovanju spoljnih menadžera, odnosu porodice i porodične, kao i aktuelnim tržišnim uslovima poslovanja.
Na panelu “Angažovanje spoljnih menadžera u porodičnim firmama” učestvovaće i Velimir Gavrilović, direktor privrednog društva ENERGIA Gas and Power, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Imate mnogo iskustva u vašoj karijeri kao konsultant preduzećima u različitim procesima. Angažovanje spoljnih saradnika u porodičnim firmama često se navodi kao jedan od najvećih izazova u poslovanju. Kakva su vaša iskustva?
– Porodične firme su sinonim za poslovni izazov, one su materijalizacija preduzetničkog duha. Upravo taj preduzetnički duh donosi progres, veću satisfakciju potrošača i klijenata i naposletku privredni rast. Porodična preduzeća jesu osnovica svake zdrave privrede i Vlada bi trebalo da podržava njihovo lakše osnivanje, da smanjuje administrativne prepreke koje ometaju njihovo poslovanje i da im pruža poreske olakšice.
U razvijenim privredama lako se zapaža da su i velike korporacije, koje sada trguju svojim akcijama na međunarodnim berzama, zapravo, počele kao porodične firme. Uobičajeno je da određeni procenat akcija u tim velikim korporacijama i dalje imaju potomci osnivača kompanije.
Postavlja se pitanje kako uspešna porodična firma može da preraste u veliku kompaniju, u delimičnom ili i dalje potpunom vlasništvu porodice-osnivača. Tokom ove promene angažovanje spoljnih saradnika (savetnika, menadžera) nameće se kao neminovnost. Spoljni saradnici bi trebalo da osiguraju da narasla porodična kompanija preuzme međunarodna iskustva na polju korporativnog upravljanja, kontrole i razvoja poslovanja.
Sa čime se još porodične firme susreću u svom poslovanju, a da to nije slučaj u preduzećima drugog oblika?
– Porodična preduzeća imaju inicijalno ograničen pristup širem regionalnom, a dalje evropskom tržištu, relativno restriktivne izvore finansiranja od strane banaka i drugih finansijskih institucija, slabu prepoznatljivost na početku poslovanja i drugo. Ipak, mišljenja sam da je osnovna razlika u emociji. Osnivač, koji je uobičajeno i vlasnik i direktor porodičnog preduzeća, ima emotivan odnos prema kompaniji. Promene upravljačih mehanizama, rukovodilaca, mezzanin finansiranja osnivač kompanije posmatra sa dosta emocija.
Fokus vašeg rada poslednjih godina je električna energija. Kako biste ocenili srpsko tržište električne energije i da li je konkurentno u regionu?
– U regionu JIE u elektroenergetskom smislu razlikuje se nekoliko grupa zemalja:
– zemlje deficitarne električnom energijom (Hrvatska, Makedonija, Grčka, Albanija)
– balansirane zemlje (Srbija, Crna Gora)
– zemlje suficitarne električnom energijom (BiH, Bugarska, Rumunija, Slovenija)
Referentna cena za region i dalje dolazi sa Mađarske energetske berze (HUPX), a na nivo cena dominantno utiču hidrološki uslovi na Balkanu, kretanje svetske cene nafte i gasa, kao i privredna konjuktura kako u regionu, tako i u ostatku Evrope. Srpsko tržište definitivno ima potencijala u maloprodaji. Važno je i što je početkom 2016. godine otvorena berza električne energije u Beogradu (SEEPX), za koju očekujemo da u narednih par godina postane referentna berza za cenu električne energije za ceo region. Uz dobru geografsku poziciju Srbije i ulogu Elektromreže Srbije u evropskom prenosnom sistemu, Srbija bi trebalo da postane elektroenergetsko čvorište regiona.
Da li na tom tržištu vidite više mesta za ulaganja, strane investicije, modernizaciju i razvoj?
– Uslovno rečeno, ako posmatramo samo segment snabdevanja električnom energijom, stranih investicija već ima. Da biste se uopšte bavili delatnošću snabdevanja krajnjih kupaca električnom energijom značajna finansijska sredstva morate uložiti u Srbiju, odnosno deponovati kod srpskih institucija: platiti licencu Agenciji za energetiku, deponovati sredstva za Elektromrežu Srbije kojom se garantuju obaveze preuzimanja i finansiranja balansne odgovornosti od krajnjih kupaca, te deponovati sredstva za EPS Distribuciju kojim snabdevači garantuju da će krajnji kupci, koje oni snabdevaju, platiti naknade koje pripadaju Distribuciji, tzv. mrežarina.
Prostora za modernizaciju, a samim ti i za dodatna ulaganja, naravno, ima. Srbija spada među zemlje sa najnižim procentom pametnih, digitalnih brojila na mernim mestima potrošnje električne energije. Značajne investicije su potrebne u tom segmentu. Iste bi donele dosta pogodnosti i za krajnje potrošače i za Distribuciju i za snabdevače električnom energijom.
Dalje, sam distributivni sistem zahteva optimizaciju i modernizaciju, zarad podizanja pouzdanosti sistema, garantovanog kvaliteta i kontinuiteta isporuke električne energije. Trebalo bi razmisliti i o statusu EPS Distribucije koja, kao operator distributivnog sistema, mora obezbediti ravnopravan tretman svih učesnika na tržištu električne energije – proizvođača, snabdevača i krajnjih kupaca. Sadašnji status Distribucije, da je ona u vlasništvu jednog od proizvođača i snabdevača električnom energijom, dovodi u pitanje ravnopravnost ostalih učesnika na tržištu. Optimalno bi bilo da Distribucija bude vlasnički ustrojena po ugledu na Elektromrežu Srbije, ili čak da bude i njen organizacioni deo.
Takođe, potrebno je nastaviti sa pojačavanjem prenosnih kapaciteta Elektromreže Srbije, te kvalitetnim povezivanjem sa susednim državama, npr. sa Rumunijom je pred realizacijom jedan takav projekt prekograničnog povezivanja u elektroenergetici. Taj primer bi mogle da koriste i druge „mrežne industrije“, u prvom redu Srbijagas. To se tržište neopravdano i dalje drži pod monopolom jednog preduzeća. Liberalizacija tržišta snabdevanja prirodnim gasom donela bi nove investicije, te dobrobiti i velike uštede i privredi i građanima, baš kao što je to učinila liberalizacija tržišta električne energije.
Program konferencije i način prijave potražite na linku www.color.rs/porodicnefirme2017, a sve informacije i na našoj FB stranici i eventu.
