Više od stotinu ljudi u Srbiji dobilo je potvrdu o osposobljenosti za upravljanje bespilotnim letelicama- dronovima, a do sada je evidentirano između 100 i 200 tih letelica, od kojih se veliki broj njih koristi u privredne svrhe, potvrdio je član tima Direktorata civilnog vazduhoplovstva za bespilotne letelice Bojan Cvetičanin.
Cvetičanin ističe da svako slobodno može da kupi bespilotnu letelicu, čim se nalazi u slobodnoj prodaji, međutim, raspolaganje njom predstavlja nadležnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva, pa dronovi mogu da se koriste, ukoliko se to radi saglasno važećim propisima.
Prvenstveno, objašnjava Bojan Cvetičanin, ko želi da legalno upravlja dronom, mora da položi ispit, koji se bazira na odgovornosti korisnika i Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima. Kada se taj teorijski ispit položi, dobija se potvrda o osposobljenosti za upravljanje dronom.
„Kada se dron želi koristiti, podnosi se zahtev Direktoratu civilnog vazduhoplovstva za letenje, izdaje se rešenje u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima kojim se odobrava korišćenje i suština je da nam se kaže gde se planira da se ‘digne’ dron, na koji način, a sledeće, kada se dobije odobrenje Direktorata, kod Kontrole letenja Srbije i Crne gore (SMATSA), traži se alokacija vazdušnog prostora za let“, navodi Cvetičanin.
Ističe da je poenta procedura da se svi korisnici vazdušnog prostora upoznaju sa aktivnostima ostalih, kao i da je po Pravilniku, operater drona na zemlji dužan da uvek bude dostupan službi kontrole letenja, odnosno da mu je uključen mobilni telefon.
„Na primer, neko ko će leteti malim sportskim avionom, da može da ima informaciju da će tu i tu, na toj i toj visini imati bespilotni vazduhoplov tada i tada, pa će saglasno tome ili modifikovati svoj let, ili će se javiti kontroli leta, ali potrebno je da svi znaju za sve“, objasnio je Cvetičanin.
Sve što je rađeno u Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima, kaže Cvetičanin, urađeno je tako da se uzmu u obzir rizici koji se javljaju, moguće opasnosti, najgori scenariji i da je bitan aspekt zaštita vazdušnog saobraćaja, pošto, kako ocenjuje, dronovi brzo napreduju, ima ih koji lete brže od 100 kilometara na sat, teži od 20 kilograma, imaju male mlazne motore ili slično i veoma visoke performanse.
Prema važećem Pravilniku, ističe Cvetičanin, potreban rok za alokaciju vazdušnog prostora između pet i deset dana, tako da let treba planirati, jer nije moguće dobiti dozvolu za let i alocirani vazdušni prostor istog dana, te da su procedure jedan od problema u radu s kojim se Direktorat susreće, kao i da se radi na smanjenju rokova.
Cvetičanin navodi i da je tokom prošle godine bilo više od 1.000 zahteva za alokaciju vazdušnog prostora i posebno naglašava da je odobravanje bilo kakvog snimanja iz vazduha u isključivoj nadležnosti Ministarstva odbrane, od koga se mora tražiti saglasnost kada god postoji želja za snimanjem iz vazdušnog prostora.
Potrebno je razgraničiti dronove, u zavisnosti od načina, svrhe, za koju se koriste, pa tako postoje mali bespilotni vazduhoplovi do 20 kg, koji se koriste isključivo za sport, rekreaciju i razonodu, bez komercijalne delatnosti, a da se ostali bespilotni vazduhoplovi primenjuju u neke privredne svrhe, odnosno za finansijsku naknadu se vrši neki rad.
U zavisnosti od toga šta se želi raditi sa dronom, različit je i tok koraka koje treba preduzeti da bi se bilo u saglasnosti sa pravilnikom i sa zakonom, kaže Cvetičanin i navodi da, za sportske namene i razonodu, može da se leti u reonima jedan i dva, koji su Pravilnikom definisani kao nenaseljena područja, udaljena od privrednih objekata, kako bi se izbegla svaka moguća šteta i u vazdušnom saobraćaju i opasnost po ljude i imovinu na zemlji.
„Za privrednu delatnost, koju smo svakako uzeli u obzir kao novu granu, određeni vid zarade i privrednu aktivnost, malo su stroža pravila, ali su otvoreni neki drugi prostori, pa, tako, dron za privrednu delatnost može se koristiti i u gradskoj sredini, što su reoni tri i četiri, naravno, ukoliko su preduzete sve mere sigurnosti i bezbednosti“, rekao je Cvetičanin, koji je i inspektor za upravljanje vazdušnim saobraćajem.
Bitno je pomenuti, ističe Cvetičanin, da se mora nabaviti i osiguranje od odgovornosti, ukoliko se dron koristi u privredne svrhe, a da se svakako dron ne sme dizati bliže od 500 metara od određenih državnih institucija, što podrazumeva škole, kasarne, bolnice, policijske stanice, energetska postrojenja, kaznene ustanove i da je jedino izuzetak ukoliko se radi uz odobrenje ili za račun neke ustanove.
Cvetičanin kaže i da većina vlasnika registrovanih dronova ne samo da traže alokaciju vazdušnog prostora, nego su prošli kroz kompletan proces odobravanja, upisali dron u evidenciju, platili osiguranje, njihova namera nije da na nelegalan način koriste svoj vazduhoplov, nego da ga koriste u legalnim okvirima.
„Prema našim saznanjima, 99 odsto su legalni korisnici, što je nama značajno“, naglašava Cvetičanin.
Međutim, podvlači, svakako da postoje građani koji na nesavestan način i protivno zakonu koriste svoj bespilotni vazduhoplov, što ističe da predstavlja bezbednosni rizik, kako za vazdušni saobraćaj, tako i za građane na zemlji.
Cvetičanin kaže da se i dalje na evropskom nivou radi na izradi ujednačenog propisa koji bi svim državama uskladio pristup toj materiji i da se i dalje vodi debata gde je granica između igračke i bespilotnog vazduhoplova.
„Pravilnik nije predviđen da traje 100 godina, nijedan propis ne traje toliko dugo. Ovde su stvari jako dinamične, menjaju se, tehnologija i tehnika idu napred, standardi se menjaju, tehničke mogućnosti, performanse rastu. Ovo je nova oblast i trenutno imamo procvat korišćenja“, zaključio je Cvetičanin.
Izvor: tanjug.rs
