Građani Srbije se sve češće žale da u opticaju uvek nema dovoljno sitnog novca, što demantuju u Narodnoj banci Srbije. Ni bankomati ne daju manje od 500 dinara.
Na kasi supermarketa u centru Beograda Snežana M. (54) sa korpom u kojoj su litar mleka i hleb. Kasirka joj otkucava račun – 147 dinara. Snežana joj pruža hiljadarku, pišu Večernje novosti.
“Jao, imate li nešto sitnije?”, nevoljno pita prodavačica.
A kada joj žena odgovori da je to jedina novčanica koju ima, sledi uobičajeno negodovanje kasirke.
“Pa, nemam da vam vratim. Jedino da uzmete još nešto…”, dodaje prodavačica.
Neraspoložena što joj se ova scena dogodila protekle sedmice više puta, u različitim trgovinama, Snežana besno izlazi prazne kese.
“Ne razumem više šta se događa sa ovom crvenom. Gde god da je izvadim, i u prodavnici, na kioscima, pa čak i u crkvi, nailazim na istu reakciju. Kao da vide 1.000 evra, a ne 1.000 dinara. Čak ni bankomati ne daju ništa ispod 500 dinara, a i ove novčanice ponekad nema. Pitam se šta se dešava, jesu li u pitanju mali pazari, ili ovih apoena ima previše, ili nas trgovci jednostavno navlače na veću kupovinu”, pita se Snežana.
Slučaj ove Beograđanke nije usamljen. Gotovo da nema kupca koji situaciju “jao hiljadarka” nije doživeo barem u jednoj trgovini.
Žalbe trgovina da u opticaju nema dovoljno sitnog novca, kako kažu u Narodnoj banci Srbije, apsolutno su neosnovane.
“S obzirom na to da se prema podacima kojima raspolažemo 27. oktobra 2016. godine, u opticaju nalazi velika količina kovanica svih apoena, čak 818,45 miliona”, kažu u NBS.
“Statistički posmatrano, to je više od 100 kovanica po građaninu, a njihov nominalni iznos je 2,44 milijarde dinara”, objašnjavaju u NBS.
Na kioscima se “mrštenje” na veće apoene pretvara u svakodnevnu ponudu: “Hoćete, možda, i neke žvakice, upaljač, a imamo i keksiće na sniženju, pa da zaokružimo”. Ne “pevaju” doduše prodavci ovu “pesmu” svojevoljno, već su im to naredili poslodavci.
“Ovo mi najteže pada kada sam u žurbi, kao pre nekoliko dana”, priča Aleksandar Milić (28).
“Hteo sam da kupim samo cigarete, a ni u četiri prodavnice, pekari, apoteci i jednom kiosku nisam uspeo da rasitnim 1.000 dinara. Na kraju sam na kiosku kupio još sok i dva magazina da bi mi prodavačica vratila 500 dinara”, kaže on.
“Po završetku radnog vremena sav dnevni pazar izdvaja se u sef, gde stoji do jutra, kada dolaze službe za transport novca”, kaže on.
Da nije reč o hiru prodavaca, ili “navlačenju” kupaca u želji za većim prometom, tvrdi Z. M., šef jednog marketa u Beogradu.
“U kasi ostaje depozit, koji trgovci izdvajaju iz pazara pre nego što ga deponuju u sef. Umesto da izbroje što više sitnih novčanica, njima je lakše da izdvoje krupne. Zato se u većini radnji dešava da naročito ujutru nemaju sitnih para za kusur”, objašnjava ovaj sagovornik.
Veliki problem trgovaca je i to što su im pazari mali, pa će se, oni dobronamerni, pomučiti, samo da ne izgube kupca.
U Pokretu za zaštitu potrošača Srbije kažu da nema predviđenih sankcija za trgovce u ovakvim slučajevima.
“Opšte je pravilo da je trgovac dužan da obezbedi apoene sitnijeg novca za vraćanje kusura”, kaže Petar Bogosavljević iz Pokreta.
“Prodavci, takođe, ne mogu od kupaca da traže da rasitne novac, ili da dodatno kupuju. To bi, onda, moglo da se podvede pod nepoštenu trgovačku praksu, koja je utvrđena Zakonom o zaštiti potrošača. Sa druge strane, u vreme isplata penzija i plata, kada u bankama podižu krupnije apoene, kupci bi mogli da pokažu dobru volju i sami rasitne novčanice pre manje kupovine”, dodaje Bogosavljević.
U prometu novca najviše je apoena od jednog dinara – 46,33 odsto, zatim od dva – 23,90 odsto, od pet dinara – 23,68 odsto, kao i apoena od 10 dinara i 20 dinara – zajedno više od šest odsto – kažu u Narodnoj banci Srbije. – Osim kovanog novca, apoena od 10 i 20 dinara, paralelno su u opticaju i novčanice te vrednosti. S. M.
Izvor: novosti.rs
