Digitalna agencija iz Dubaija napravila je sajt nazvan Selfie To Die For, kao deo “edukativnog pokreta” sa ciljem “podizanja svesti” o opasnostima slikanja selfija na određenim mestima, a sve to zbog tragičnih događaja koji su se u poslednjih par godina dogodili u svetu
Tridesetpetogodišnja Kolin Berns slučajno je pala pravo u smrt sa litice Velikog kanjona Kolorada. Nedugo pre toga, postavila je fotografiju sebe na kojoj sedi na ivici ovog prirodnog čuda leđima okrenuta kameri, sa natpisom ispod “Kakav pogled”. Nekoliko sati kasnije, pronađena je 120 metara ispod mesta gde je sedela i zabeležila svoj zen trenutak.
Iako njena smrt nije bila rezultat fotografisanja – sudeći po izveštajima pala je kasnije tog dana dok je planinarila, to je ipak vremenski poslednja fotografija do koje su mediji došli. Ovaj slučaj je zabeležen samo nedelju dana nakon što je nemački turista poginuo pokušavajući da napravi fotografiju sa zabranjene zone na vrhu Maču Pikčua. Kako piše Washington Post, Oliver Park se okliznuo i pao 40 metara u provaliju jer je skočio u vazduh kako bi ispozirao za fotografiju. Dan ranije, turista iz Južne Koreje je pao sa visine od skoro 500 metara, tačnije sa vodopada Gokta dok je slikao selfi.
Kako piše u Journal of Travel Medicine, opasnost od fotografisanja selfija na krševitim planinskim vrhovima i ostalim opasnim mestima bi nekako trebalo da nadmaši želju za hvalisanjem. “Nedostatak svesnosti situacije i privremeno odvlačenje pažnje tokom slikanja selfija, izlažu putnika potencijalnim opasnostima“, piše u izveštaju.
Ukupan broj smrti zbog selfija je zapravo ekstremno nizak, s obzirom na činjenicu da ova vrsta fotografija čini 30 odsto svih fotografija koje naprave ljudi od 18 do 24 godina. Studija koju je sproveo Priceonomics je otkrila da je od 2014. zabeležno 49 slučaja smrti zbog selfija. Kako biste shvatili koliko je taj broj zapravo majušan, znajte da 2.1 milijarda ljudi poseduje smarfonove i svako od njih godišnje napravi oko 11 biliona fotografija.
Pretraga “selfi smrti” na Guglu dostigla je vrhunac 2014. godine kada je libanski tinejdžer Mohamed Čar uslikao selfi na kom je sa još nekoliko drugara u Bejrutu, neposredno pre nego što je bobma eksplodirala u kolima. Čar je nastradao u eksploziji , a kasnije su ga mediji brendirali kao “mučenika”. Tražeći pravdu za njegovu smrt, mladi Libanaci su pokrenuli kampanju #notamartyr.
Posle Čarove smrti, povećao se broj selfi smrti koje su osvojile naslove širom sveta, mada više kao simbol upozorenja nego političkog aktivizma.
Zbog sve većeg broja ovakvih slučajeva, mnoge države su pokrenule kampanje putem kojih upozoravaju konzumente selfija da se klone područja na kojima je to opasno. U Mumbaiju u Indiji postoji 16 zona gde je zabranjeno slikanje selfija. Rusija je druga zemlja po broju selfi smrti kako navodi Priceonomics i u ovoj zemlji je pokrenuta marketinška kampanja gde se upozorava da se ne slika na određenim mestima u saobraćaju i na visokim nadmorskim visinama.