Treću godinu za redom Color Press Grupa organizuje Digital, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.
Ovogodišnji – #Digital2016 – trajaće 2 dana – 15. i 16. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena regiona iz tih oblasti, kao i brojne goste iz inostranstva u galeriji Belgrade Waterfront, zgrada Geozavoda u Beogradu.
Na panelu “#Social2016: Kako na društvenim mrežama gasimo požare i palimo vatre u srcima kupaca i glasača” učestvovaće i Ivan Agbaba, koji pliva u marketingu domaćih, uvoznih i internacionalnih firmi od 2001. godine i to prvenstveno u segmentu direktne komunikacije sa potrošačem – bellow the line. Takođe, osnovao je prvu domaću concierge agenciju čiji su klijenti velike svetske šoubiz zvezde, kao i poslovni ljudi sa svih kontinenata. Paralelno sa tim, radi na razvoju soptvene BTL agencije, prvo u partnerstvu, a kasnije i samostalno.
Društvene mreže ovog leta uzburkao je odlazak nekoliko tviteraša i blogera u Tursku, u vreme kada su mnogi otkazivali odmore zbog vanrednog stanja u toj zemlji. Kako sada gledaš na reakcije na mrežama koje je izazvao vaš odlazak?
– Iskreno, i dalje me čude ljudi koji sebi dozvoljavaju da na taj način komentarišu bilo koga, pogotovo ljude koje nikada u životu nisu videli ili ne znaju išta o njima. Ti lični komentari su mi češće smešni nego bilo šta drugo iako su mnogi od njih bili veoma uvredljivi. Ti koji su analizirali tu, pod navodnicima kriznu PR akciju, uglavnom su to radili osećajući se pozvanim, iako većina nikada u životu nije radila niti jednu PR kampanju, a kamoli se bavili kriznim PR-om. Oni koji su na to putovanje gledali kao na promociju destinacije kroz prizmu digitalnih influensera ne tražeći ništa loše u tome, u pincipu su pogodili metu. To i jeste bio cilj – da se ljudima pokaže destinacija. Neki drugi su počeli sa stavljanjem putnika-social media influensera u koncept analitičara političke i bezbednosne situacije u Turskoj, čime se mi ni u jednom trenutku nismo bavili. Potrudili smo se da ljudima pokažemo destinaciju i hotele kroz naše iskustvo tamo. Naravno, najveći broj reakcija se nije mogao naći na #BigBlueTurska2016 jer su ti online hejteri generalno kukavice i kriju se iza svojih telefona ili računara. Kada ih je jednom Luni prozvao po imenu, mnogi su se povukli i prestali sa komentarisanjem. Kao i uvek, najglasniji su bili baš oni koji veoma retko dobijaju pozive za bilo kakve događaje baš zbog svog apriori negativnog stava i večite negativne retorike.
Da li su time društvene mreže pokazale koliki uticaj imaju, jer je nakon svega bilo pisanja i u klasičnim medijima?
– Naravno. Društvene mreže su ponovo pokazale svoj uticaj i klasični mediji su mogli samo da obrađuju i prepisuju ono što se dešavalo online, jer su realne i prave informacije bile upravo na vebu. Međutim, i ti klasični mediji, uglavnom oni iz kategorije printa, nisu se libili da koriste uvredljive konstatacije, ali to govori o njima i njihovoj ciljnoj grupi.
Mnogi su ovaj potez turističke agencije nazvali kriznim PR-om. Kako ti se čini ponašanje drugih kompanija na mrežama kada je krizni PR u pitanju? Ko bolje prolazi, oni koji ignorišu ili oni koji pokušavaju da izvade situaciju?
– Već je Miloje Sekulić rekao – možda se vi ne bavite Internetom, ali se Internet svakako bavi vama i to je realnost i čista istina. Ignorisanje problema nikada ne dovodi do rešenja, a kako se to mnogima olupalo o glavu, moglo se videti prošle i tekuće godine. I dalje ne bih potez turističke agencije nazvao kriznim PR-om jer oni redovno šalju mnoge novinare, urednike, voditelje i popularne ljude iz drugih sfera života na identične promo ture. Ono što me čudi je činjenica da su neki od vođenih gorepomenutih ljudi ćutali dok su njihove “kolege” iznosile neistine i laži. Probleme ne treba ignorisati, već se sa njima treba uhvatiti u koštac, ali je protiv malicioznih ljudi uvek jako teško. Primer toga je namerno izostavljanje istinitih informacija od strane nekih blogera i medija u kampanji protiv Trivita, a i kasnije ponašanje nekih PR agencija koje su odbile da osude takav potez svojih kolega. Nisam PR stručnjak pa se ne bih upuštao u stručne analize, pa je moje mišljenje na tu temu – mišljenje jednog običnog čoveka bazirano na osnovu dostupnih informacija.
Mogu li kampanje danas u Srbiji da naprave veliki odjek samo na mrežama?
– Svedoci smo toga da se dešavanja sa mreža često prenesu u realni svet, ali, s druge strane, ljudi su većinom postali samo i jedino online aktivisti koji ne rade ništa sem što klikću na linkove i kukaju na sve i svašta, a teško im je da se mrdnu iz fotelje i urade nešto konkretno za ličnu i dobrobit društva uopšte. Primer toga su i sukobi na mrežama, koji samo u izuzetnim situacijama imaju epilog uživo. Međutim, ciljna grupa je ono što u stvari zaista bira način komunikacije, tako da ukoliko je vaša ciljna grupa online, onda je tu i potražite i to će sigurno imati svoje efekte. Mladi jutjuberi ili popularni blogeri poput Branislave Antović, Anastasije Đurić ili Zorane Jovanović su definitivno primer toga. Jednostavno je – saradnja brendova, čija ciljna grupa prati ove ljude i pomenutih kreatora sadržaja na netu, ne može da ne donese rezultate.
Program konferencije i način prijave možete pogledati na linku www.color.rs/digital2016
