Dosadilo vam je da kupujete proizvode svetskih brendova koji imaju isto ime u Srbiji kao i u ostatku sveta, ali imaju lošiji kvalitet nego na Zapadu? Bili ste sigurni da čokolada kupljena u Austriji nije istog kvaliteta kao čokolada istog imena kupljena u Srbiji ili Slovačkoj? U pravu ste! Nisu istog kvaliteta! Pošto su uočene različite recepture u svim proizvodima, osim u automobilskoj industriji, u Evropskom parlamentu pokrenuta inicijativa da se zabrani prodaja proizvoda iste robne marke različitog kvaliteta.
Vest da je u Evropskom parlamentu pokrenuta inicijativa da se stane na put prodaji iste robne marke različitog kvaliteta u zemljama EU obradovala je kupce i u Srbiji. Jer, godinama o ovoj temi se samo nagađalo, a mnogi koji su imali priliku da kupe proizvode velikih multinacionalnih kompanija negde na Zapadu i kod nas bili su potpuno sigurni da je razlika više nego očigledna. Međutim, dokaze niko nije imao. Da bi naše tržište moglo da se nađe u istoj ravni sa zapadnoevropskim, a u trgovine stigli proizvodi istog sastava kao u Beču, Briselu ili Rimu, bilo je potrebno više od nagađanja.
Jedno istraživanje o kvalitetu hrane i pića u osam zemalja članica EU, koje je uradilo slovačko udruženje potrošača pre dve godine, pokazalo je da velike razlike postoje čak i unutar EU. Upoređene su namirnice u prodavnicama u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj i utvrđeno je da su proizvodi lošijeg kvaliteta namenjeni novim članicama EU.
Najpoznatiji primer u kome su se potrošačke organizacije najdirektnije suprotstavile velikom proizvođaču jeste na ovim našim prostorima slučaj hrvatskog „Potrošača” koji se pre nekoliko godina zbog kvaliteta deterdženta našao čak i na sudu sa kompanijom „Proktor i Gembl”. „Potrošač” je čak i dobio spor. Sve je počelo tako što je predsednik ovog udruženja javno u jednoj TV emisiji izneo negativne ocene o kompaniji i kvalitetu praška na hrvatskom tržištu, upoređujući ga sa onim koji se prodaje u Austriji. Kompanija ga je bez razmišljanja tužila za klevetu, a naredne dve godine pred hrvatskim sudovima vodio se ovaj, medijski izuzetno praćen, proces. Sud je, na kraju, prelomio u korist potrošača, i to na osnovu uporednih analiza koje je za ovo udruženje uradio Fakultet za hemijsko inženjerstvo i tehnologiju iz Zagreba. Umesto iz Češke iz koje je do tada uvožen, hrvatsko tržište je počelo da se snabdeva iz Francuske, sa istog mesta odakle su stizali deterdženti za sve zemlje EU u tom trenutku. Hrvatski „Potrošač” je isterao svoju priču, velikim delom zahvaljujući i drugoj strani u sporu koja je priznala da recepture proizvoda prilagođava zemljama u kojima posluje, ali ne zbog lošijeg kvaliteta nego navodno zbog drugačijih navika i potreba potrošača.
Međutim nisu deterdženti jedina kategorija u kojoj se osećaju razlike u kvalitetu. Postoji čitava paleta artikala iz uvoza čije sastave proizvođači, kako kažu, regionalno prilagođavaju. Osim deterdženata, tu su sve vrste tečnih i praškastih proizvoda za čišćenje i ličnu higijenu, hrana (čokolade, sokovi, razni konditorski proizvodi), kozmetika, kao i bela tehnika i ostali uređaji za domaćinstvo.
Problem je što se mnogi svetski proizvođači u slučaju kvaliteta proizvoda pozivaju na navike potrošača. To je najveća zloupotreba i obmana potrošača. To znači da neko može, zarad svojih interesa, da kaže da je navika potrošača da u našoj zemlji, na primer, samo iskuvavaju veš, zbog čega nije potrebno u deterdžent stavljati skupe aktivne komponente, kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
On pita da li to znači da je naša navika da jedemo manje lešnika u čokoladnim kremovima, da više volimo masnoću u salami i kobasicama. Da li je to opravdanje što se nama prodaju proizvodi slabijeg kvaliteta?
U svakom slučaju, ovoj nepravdi će izgleda uskoro doći kraj! Očekujemo pomno kako će se ova marketinška obmana završiti. Nadamo se boljim kvalitetom za potrošače i manjim profitom za firme, ali bez sudova.
Izvor: politika.rs