Kompanija koja je napravila pravu pometnju taksi službama širom sveta, svoje poslovanje iz Sjedinjenih Američkih Država polako prebacuje u Istočnu Evropu, a vođeni skorašnjim događajima (neredima) jasno je da stvari na Starom kontinentu i ne idu tako glatko, obzirom na strožije zakone koji vladaju u Evropskoj uniji.Oduvek smo se pitali da li je moguće da se jeftinije vozimo putem društvenih mreža, ali neće se taksisti tako lako odreći dela svog kolača.
Kada se samo uzme u obzir broj taksi vozila i ljudi koji žive od ovog posla, jasno je da svaka konkurencija koja utiče na njihovo poslovanje nije dobrodošla. Poslednjih nekoliko meseci možemo dosta čuti o Uberu i njegovom dolasku na ove prostore, međutim poruke koje stižu iz taksi udruženja i raznih ministarstava najavljuju da će se ovaj “problem” rešiti pre nego što se i pojavi.
Pogledajmo samo Francusku gde je servis pored standardne usluge lansirao i UberPop – uslugu koja omogućava fizičkim licima da voze putnike svojim automobilom. Iako incidente i proteste u tim razmerama nismo očekivali (pogotovo ne u Francuskoj), ono što je ključno u čitavoj priči jeste da je servis nastavio da radi za vreme protesta, pa čak i neko vreme posle hapšenja zvaničnika u toj državi:
Da stvari budu zanimljivije, broj vožnji skočio je za 30%, stavljajući nam do znanja da vlast više nije ta koja odlučuje o validnosti i regularnosti nekog servisa, već sam narod. Strategija Ubera zasnovana je na jednoj prostoj činjenici – servisi i usluge lansiraju se jedva unutar okvira zakona, a korisnici kasnije određuju da li im se takva usluga sviđa, te u velikoj meri i utiču na njihove parlamentarne predstavnike ne bi li se zakoni promenili u korist njihovih omiljenih usluga. Pogledajte samo Airbnb.
I pored mnogobrojnih sukoba i neslaganja na prostoru Sjedinjenih Američkih Država, Uber nastavlja sa poslovanjem, efektivno promenivši živote milione Amerikanaca. Na ulicama velikih metropola nećete više čuti “Let’s catch a cab!”, već “Let’s call an Uber”.
Samo nedavno kompanija se sukobila sa gradonačelnikom Njujorka, Bilom de Blasiom koji je predložio zakon kojim bi se broj Uberovih vozila limitirao, a ova ride-sharing kompanija uzvratila je jako agresivno, kreiravši posebnu kampanju u okviru koje su se pojavile i poznate ličnosti. TV, radio, novine, digital… Uber je okupirao Njujork. Ubrzo je gradonačelnik Blasio popustio, a Uber nastavio sa radom, pokazavši da zakoni više nisu bitni – pogotovo ne kada kontrolišete javno mnenje.
Iako su taksisti u Francuskoj izdejstvovali privremenu pobedu, rat nije gotov, a Uber već sada smišlja novi napad, prateći iz nedelje u nedelju sve veći broj vožnji jer narod je progovorio – želimo Uber, šta sad hoćete od nas?
Interesantno je, a i posve važno, znati da Uber i druge tehnološke kompanije kao što su Airbnb, Google, Facebook, pa i mnogi drugi, više ne gledaju na zakone kao na limitirajuće okvire koji su tu postavljeni sa razlogom, već nastoje da koračaju na njihovim ivicama, praveći se pomalo “blesavi”, ali i gledajući reakcije njihovih korisnika koji najbolje pokazuju šta je to što narod želi.
Ono što ostaje između, to su društvene promene uslovljene tehnologijom od kojih ne možemo pobeći.
Izvor dela teksta: netokracija.rs, Marko Crnjanski
